Grad Vranje se nalazi na šestom mestu u Srbiji po transparentnosti rada lokalne samouprave, što je ocenjeno kao veoma dobar rezultat, ali i pored toga ima dosta prostora za unapređenje na ovom polju.
Minić: Vranje je jedan od transparentnijih gradova FOTO D. Ristić/OK Radio
„Transparentnost Srbija“ je početkom godine objavila rezultate sveobuhvatnog istraživanja za 2015. godinu o transparentnosti rada svih lokalnih samouprava u Srbiji.
Nakon analize tih rezultata, napravljene su posebne studije sa preporukama za lokalne samouprave iz dva regiona u Srbiji, Raški i Pčinjski.
O ovim preporukama se govorilo na sastanku sa predstavnicima grada Vranja i susednih opština i o tome govori predstavnik „Transparentnosti Srbija“, Zlatko Minić.
OK RADIO: Predstavite nam najpre pobliže vaše poslednje istraživanje o transparentnosti rada lokalnih samouprava.
ZLATKO MINIĆ: Mi smo 2015. godine uradili jedno veliko istraživanje i rangiranje svih opština i gradova i gradskih opština u Srbiji na osnovu indeksa transparentnosti.
Te indekse smo definisali na osnovu nekih iskustava drugih ogranaka „Transparentnosti“ u Evropi, kao i nekih naših dugogodišnjih iskustava sa različitim aspektima transparentnosti lokalnih samouprava u Srbiji.
Mi smo se ranije bavili i javnim raspravama i informatorima o radu lokalnih samoupravama i pitanjima lokalnih javnih preduzeća.
Na taj način smo došli do ovih najnovijih podataka u jednom sveobuhvatnom rangiranju.
Zašto je jedno ovakvo istraživanje važno?
- Transparentnost je jedan od najmoćnijih antikorupcijskih mehanizama.
Međutim, transparentnost drugačije tumače oni koji se bave problemom korupcije, bilo kao državni organi ili kao predstavnici nevladinih organizacija, drugačije je tumače mediji, drugačije građani, a sasvim drugačije političari.
Mi smo pokušali da napravimo jedan predlog indikatora, šta je ono što bi po nama bio visok standard transparentnosti.
Sačinili smo 87 indikatora koji pokazuju da li neke stvari postoje na sajtovima lokalnih samouprava, da li postoje u praksi ili u uslužnim centrima.
Zatim, po nama je bitno i da li su određeni dokumenti dostupni i da li se određene procedure poštuju.
Na osnovu svega toga smo sabrali pozitivne odgovore i dobili indekse, na osnovu kojih smo rangirali 145 opština i gradova, a posebno smo ocenili još 23 gradske opštine.
Kako su u tom istraživanju rangirani grad Vranje i susedne opštine?
- U tom rangiranju iz 2015. godine, koje je predstavljeno početkom 2016. godine, Vranje je zauzelo visoko 6. mesto sa indeksom 60, Bujanovac je bio na solidnom 41. mestu, a Preševo je, nažalost, u tom trenutku bilo pri samom dnu tabele na 142. mestu.
Mi smo sada, zahvaljujući podršci misije OEBS-a, organizovalo posebne analize postojećeg stanja, šta se i kako promenilo nakon tog očitavanja prošle godine.
Tim povodom smo uradili i posebne studije sa preporukama za šest opština i gradova iz Pčinjskog i Raškog okruga.
Prethodno smo im dostavili te naše analize u kojima smo se osvrnuli na svih osam oblasti koje su bile uključene u rangiranju po transparentnosti i izneli neke predloge.
U razgovorima smo istakli zašto smatramo da su neke od tih stvari važne, želeli smo da čujemo i čuli smo da zaista postoji politička volja da se stvari unaprede i da se neke od naših sugestije prihvate.
Ono što je najvažnije je da se deo pitanja koja smo obuhvatili, odnose na zakonske obaveze, za jedan deo obaveza čak postoje i zakonske sankcije ukoliko se ne ispune.
Nekim od tih stvari se bavi i državna revizija kada radi reviziju završnih računa, bilo gradova i opština, bilo lokalnih javnih preduzeća.
Neke od ovih stvari su one za koje mi smatramo da su visoki standardi i samo ih preporučujemo i zahvalni smo onim lokalnim samoupravama koje ih prepoznaju kao sopstveni interes i prihvataju ih.
Ovo su naše preporuke kako da se dostigne viši standard transparentnosti, jer zakoni često propisuju vrlo malo obaveza i dobro je čak i kad se i one ispune.
Mi pokušavamo da ukažemo zbog čega treba težiti da se objavi više, naročito u nekim izuzetno osetljivim oblastima, kao što su budžet ili javna preduzeća, zatim javne rasprave i u krajnjem slučaju, poštovanje nekih obaveza u vezi sa informatorima o radu i o dostupnosti informacija.
Gde su ti visoki standardi o kojima govorite na lestvici evropskih vrednosti?
- Mi smo celo istraživanje formulisali na osnovu iskustava kolega iz Slovačke, Hrvatske i nešto slično je, ali ne u ovoj meri, rađeno i u Bosni.
Pokušali smo da iskustva drugih ogranaka „Transparentnosti“, sa celokupnim znanjem jedne ogromne mreže tog globalnog pokreta, iskombinujemo sa znanjem i iskustvom ljudi iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).
Mi se ovim istraživanjem i preporukama trudimo i da „izgradimo“ građanina kojeg neće zanimati samo da na sajtu opštine vidi da li će ili neće imati vode ili da gleda sednicu Skupštine da bi video da li će se tamo posvađati ili potući.
Trudimo se da „izgradimo“ tog građanina koji će pratiti kako se troši njegov novac, koji će insistirati da vidi dokument koji je usvojen, a ne da se pouzda u objašnjenje ili izjavu koju će dati političar.
Koje su to glavne sugestije i preporuke koje ste uputili ovdašnjoj lokalnoj samoupravi, s obzirom na to da je Vranje, kako ste naveli, na visokom 6. mestu ove tabele?
- To su stvari koje obuhvataju najrazličitije oblasti.
Recimo, po pitanju postavljanja pojedinih dokumenata u vezi sa budžetom, kao što su na primer podaci o izvršenju budžeta i izrada i postavljanje vodiča kroz budžet.
Zatim, to su objavljivanje akata pre sednica Skupštine, objavljivanje pojedinih procedura u uslužnom centru kako bi građanima koji nemaju pristup internetu bile dostupne informacije kako mogu podneti zahtev za slobodan pristup informacijama i podaci o rokovima za obavljanje pojedinih administrativnih procedura.
Dali smo i preporuke o ispunjavanju obaveza u vezi sa informatorom, jer određene obaveze ni tu nisu bile u skladu sa uputstvom poverenika za informacije od javnog značaja.
Jako važni su i izveštaji o tome kako su utrošena sredstva koja su na konkursima dodeljena medijima i nevladinim organizacijama, jer se dešava da imate objavljen konkurs, izvaštaj o tome kome je dodeljen novac, ali na kraju nemate izveštaj kako je taj novac potrošen.
Kada će biti sprovedeno naredno istraživanje o transparentnosti i hoće li biti novih susreta sa predstavnicima lokalne samouprave?
- Mi bismo želeli da to bude što pre, ali zavisi prvenstveno od donatora, jer ovo je nešto što prilično košta.
Mi smo prvi od svih u regionu krenuli i da obilazimo svih 168 opština i to je dosta trajalo, trebalo nam je nekih sedam – osam meseci samo za prikupljanje podataka, nakon čega je usledila i analiza.
Ukoliko dobijemo sredstva, ja se nadam da bismo već nakon nove godine mogli da počnemo novi ciklus.
Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
