Godinu za nama obeležilo je sasvim malo događaja, jer je vlast, jedino što još u Srbiji živi, i to dobro, sasvim malo radila, i još manje uradila. A ako nema dela, to pre svega znači da nema ni ljudi koji bi koji ih činili. Ono, kadrovi su uvek bili slaba strana vranjske čaršije, pa su često importovani sa strane, u vranjskom siromaškom slučaju, pretežno iz okolnih sela.
A kakvi su nam kadrovi, takva su i vremena u kojima živimo - skromna, tiha, bleda do neprepoznatljivosti. U toj i takvoj pustinji ipak se čuo i jedan herojski glas otpora - pesnik Miroslav Cera Mihailović prekinuo je dvadesetogodišnje tihovanje, oprao se od blata samozadovoljstva u kome se čitav taj predugačak period valjao, i izašao na svetlost dana da se donkihotovski suprostavi silama nemerljivim, kako bar izgledaju upoređene sa njegovom personom.
Pesnik, (što reče neko - kakva nam je čaršija, takvi su nam i pesnici) samim izlaskom na javnu scenu zaslužio je epitet naj ne-ličnosti godine, budući da je intelektualcima valjda javno delovanje srž postojanja. Dok se obilato hranio na državnim jaslama Pesnik je mudro ćutao, nije zazivao ni Boga ni đavola, uživajući sva narodna prava.
Danas, kada se od njega traži da podnese račune o svom trošenju državnih para kao da su njegovo lično vlasništvo, Pesnik se ponaša kao uvređena primadona, koja je, budući da je ostarela i za seks i za posao, više ničemu ne služi, ali to glasnije podseća na stara dobra vremena, kada su je svi "onodeli", i to joj obilato plaćali, što novcem, što slavom zasluženom samo umećem da se što bolje navali preko stola.
Tu je negde i osnovni Pesnikov problem - stare ljubavi više se, silom godina, ne interesuju za seks, a ovi novi gledaju mlađe zadnjice. Tako ostavljen na vetrometini, Pesnik može da lupa do mile volje: i kako je rušenje spomenika velikom Bori ustvari napad na njega lično, i kako je on jedini garant opstanka srpske pameti na ovim prostorima, te kako su svi ostali anti - Srbi i ne razumeju čak ni poetski kredo Radovana Karadžića, a o Ceri da ne govorimo. Može se pesniku i da tuži grad i traži naknadno neke pare, i da odbija da se iseli iz tuđeg prostora, i da svima deli lekcije iz srbstva i humanistike.
Može mu se, jer jer nema ko da mu stane u kraj. Može mu se i da organizuje paralelnu "Borinu nedelju", može mu se sve, osim da prihvati veličinu svoje beznačajnosti, suočenu sa novom, njemu nesklonom stvarnošću. To batrganje, i iznova dokazivanje sopstvene veličine, ni od koga ovde nikada dovoljno shvaćene, i dovelo ga je na prvo mesto izbora za Naj ne - ličnost godine O.K. Radija.
Ono, i dosta mu je toliko: kada se bude iz grada, jednom, vraćao zauvek u svoje Preobražanje, razumeće, jasnije nego ma ko drugi, koliko je uspeo u životu, ni kriv ni dužan.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
