Biznis inkubator centar u Vranju osnovan je sa ciljem da svojim stanarima stvori poslovno okruženje koje će im omogućiti uspešno prevazilaženje početne, ujedno i najkritičnije faze njihovog poslovanja pružanjem potrebnih znanja za rast i razvoj.
Foto: Privatna arhiva
Direktor BIC - a u Vranju Nemanja Gligorijević kaže da je osnovni cilj za formiranje i postojanje ovakvog jednog centra, upravo unapređenje razvoja preduzetništva, koje omogućava rast novih preduzeća, otvaranje radnih mesta, kao i razvoj novih tehnologija i ideja.
OK Radio: Koliko je pandemija korona virusa uticala na razvoj preduzetništva, ovde kod nas na jugu Srbije, zatim kod maldih, žena i uopšte koja su zapažanja na tom polju sa pozicije Biznis inkubator centra?
Nemanja Gligorijević: Mi kao Inkubator centar osetili smo to na način što smo izgubili tri stanara zbog naraslih ostalih troškova poslovanja, jednostavno nisu bili u stanju da izmiruju svoje obaveze prema Inkubatoru, iako smo mi učinili ustupak pa smo prolongirali obaveze plaćanja za vreme trajanja i zatvaranja usled pandemije.
Međutim, oni nisu mogli to da isprate da se vrate u kolosek, već su morali da napuste prostor.
Ostatak privrede se takođe susreće sa ogromnim troškovima. Sad ti troškovi pokretanja biznisa nisu više na onom nivou na kome su bili.Tako da svako ko planira da krene sa biznisom ima daleko veći rizik koji mora da podnese i da bude svesan istog.
OK Radio: Da li su svi ti privredni subjekti i potencijalni preduzetnici informisani o svim tim rizicima, koji su dodatno pojačani u poslednje dve godine, ali sa druge strane da li imaju i informacije o mogućnostima, koje je država nudila?
- Apsolutno jesu, makar oni koji su u kontaktu sa Inkubator centrom, zato što mi i našim stanarima i virtuelnim korisnicima naših usluga, kao i onima koji dođu da se informišu kod nas, prezentujemo sve moguće izvore finansiranja, kao i izvore koji sadrže subvencije države, a usmereni su prvenstveno na razvoj preduzetništva.
Iako je prošla godinakao i ova bila godina pandemije, država je pored onih sredstava usmerenih na direktnu pomoć usled pandemije, obezbedila i zavidan fond, koji se tiče upravo podrške pokretanju biznisa, odnosno start up programa.
Tako da do 25. novembra je praktično važio poziv za preduzeća koja treba da se pokrenu.
Mogli su da koriste praktično 50 odsto bespovratnih sredstava, ukoliko dolaze iz devastiranih područja.
Odziv je bio dobar. Imamo iz Pčinjskog okruga sigurno barem desetak procenata u zahtevima prema Fondu.
OK Radio: Kako motivisati mlade ljude, a naročito žene da se upuste u preduzetničke vode, šta kažu vaša iskustva?
- Kod nas, još uvek svest i preduzetnički način mišljenja nije zaživeo u onoj pravoj meri, kako je to na zapadu,tako da se kroz sistem obrazovanja jako malo polaže na takav način razmišljanja, da bi se pojedinci osamostalili i sami upustili u te vode.
Uglavnom oni koji se odlučuju da pokrenu nešto, dolaze već iz neke proizvodnje, sa nekim prethodnim iskustvom i već poznaju tržište i sve što ono nosi, tako da smatraju da mogu sami da uđu u tako nešto.
Jako je mali broj onih koji recimo nakon obrazovanja ili školovanja, reše da pokrenu nešto svoje.
Praktično trebalo bi kroz obrazovanje izgraditi svest kod njih da je jako zanimljivo, i za njih jako važno i vredno, da sami sebe uposle, da obezbede posao i za svoju porodicu.
Tako da praktično eto rade za sebe i da na taj način koriste svoju kreativnost i sve ono što kao maldi imaju.
OK Radio: Koja je uloga lokalne samouprave u razvoju preduzetništva?
- Pa ako pogledate, lokalna samouprava, eto npr. u Vranju, brojni projketi su na stolu i tek treba da se realizuju, a tiču se teo preduzetništva.
Dakle, poput Biznis inkubator centra, slične institucije, slični centri su ustvari instrumeni lokalnog razvoja.
Dakle, posredstvom razliučitih sredstava lokalna samouprava može da podstakne razvoj u svojim lokalnim okvirima, a na taj način da sudeluje u ukupnom razvoju zemlje.
Kada je reč o preduzetnišvu, pravilo je da kroz ta mala preduzeća start apove, kroz te forme zapošljavanja, generiše se 98 odsto zaposlenosti.
Tu je najveća fleksibilnost i na tržištu rada, a i generalno takva preduzeća su i najotpornija.
Kad imate neko veliko preduzeće koje zapadne u problem, vi na ulici imate npr 3.000 ljudi.
Kada imate ove male firmice sa nekoliko zaposlenih, one se brzo snađu, preorjentišu se, nije veliki ni rizik koji nose.
Tako da je jako važno da lokalna samouprava podstiče takve aktivnosti, zato što ustvari stvara i svojevrsan vid ekonomske samostalnosti i održivosti u okviru svoje nadležnosti.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
.jpg)
