Lazar Stanojković i njegova supruga Slađana napravili su veliku kuću i sredili staru u zaseoku Baljkovac u Golemom Selu kod Vranja, a sa posebnim merakom sredili dvorište koje odiše etno stilom njihovog prekrasnog planinskog kraja.
Lazar i Slađana u dvorištu
Sve to ostvarili su svojim radom, ali pre svega nesebičnoj pomoći Slađanine majke Zorice i pokojnog oca Dragomira koji su davne 1970 godine otišli na rad u Nemačkoj, u Herneu blizu Dizeldorfa.
Lazar je kuvar po profesiji i poznat je u čitavom vranjskom kraju kao vrstan kulinar koji je radio po kafanama, 80-tih godina- Posebno, u restoranu Domu vojske, u kafani “Tri lista duvana” i drugim gde su mušterije dolazile isključivo zbog njegovoih majstorija na roštilju, ali i čuvenim kotlićima sa ribljom i škembe čorbom i gulašima, kao i svim vrstama specijaliteta od divljači.
Držao je kafanu i u susednoim selu Vlase, a onda 1995. godine zaposlio se kao kuvar u OŠ “20. oktobar” u Vlasu, koje je cemtračlno selo za čitav kraj.
- Kafane su bile deo mog života, nešto lepo, ali zahtevno i naporno po zdravlje. Posao u školi je drugačiji, biti stalno sa decom je divna stvar. Volim da spremam I dalje specijalitete, ali samo u krugu porodice i prijatelja – kaže Lazar.
Slađana je domaćica i uvek je brinula o deci i kući. Sa ponosom priča da su u svemu imali podršku svojih roditelja.
- Majka Zorica i otac Dragomir još kao mladi morali su da odu trbuhom za kruhom jer u našem planinskom zaseoku Baljkovac nije bilo uslova za normalan život.
Tada, tih 70-tih godina krenule su migracije iz naših planinskih sela prema Vranju najviše, ali su moji potražilis sreću u Nemačkoj i nisu se prevarili.
Jedino je nesreća došla kada je otac mlad umro, 2000-te godine. Nije imao sreće da se se u penziji nauživa u rodom selu koje mu je puno nedostajalo – priča Slađana.
Nesebična ljubav roditelja prema svojoj deci, ćerkama Slađani i Krunici pokazala se u pomoći koju su im pružali u svakoj sutuaciji.
Ćerkama su sagradili u selu nove kuće i opremili ih iznutra savremenim nameštajem. Hteli su da im ćerke i deca imaju iste uslove za život u planinskom selu kao u gradu.
Dom Stanojkovića je za primer. Lazar koji je došao da živi kod Slađane, vredan i zadržan, uspeo je da imanje oplemeni i dvorište učini prijatnim za boravak. Naravno, glavni aranžer i idejni tvorac je Slađana.
- Ne čuvamo stoku, na imanju gajimo samo voće, dunje i višnje. Volimo da imamo svaku voćku onako za merak, pa nismo zanemarili ni kućni dud i vinovu lozu. Slađana brine o kući, a ja o voćkama. Dvorište je zajednička ljubav koje sređejemo u etno stilu tako što dodajemo svake godine po nešto.
Uvek želimo da iznenadimo taštu Zoricu koja voli da dođe dva puta godišnje i uživa u prirodnom abmijentu u kakvom je odrasla – priča Lazar.
Decu su oškolovali, sin Dejan je vojno lice i živi u Pančevu, a ćerka Marina je udata u Vranje.
- Ponosni smo na decu, voleli bismo da su pored nas u selu, ali smo ih zdušno podržali, kao i baka Zorica da svoju sreću potraže sami, tamo gde se osećaju najbolje. Mi ćemo održavati kućiu, dvorište i voćnjake, bićemo stožer okupljanja familije za praznika, a posebno za krsnu i seosku slavu – ističe Slađana.
Svi se raduju skorom dolasku Zorice iz Nemačke, Laza je spreman da je dočeka nekim novim specijalitetom iz njegovog bogatog kulinarskog iskustva, a ćerke Slađana i Krunica čuvenom pitom iz ovog kraja – poljaničkim zeljanikom.
Još kada se okupe unuci i praunuci Zoričini biće puno srce vredne bake, koja bez prekida misli na sve njih.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
