Opština Vranje će od prvog jula uvećati svoj budžet šest puta na kontu Poreza na zarade građana. Od ukupnih 14 odsto ostvarenih prihoda od zarada u Opštini Vranje, do sada je za sebe lokalna samouprava, kao i sve lokalne zajednice u Srbiji, odvajala pet odsto od te sume. Taj iznos je sada uvećan na trideset odsto, pa bi na papiru, sa porastom industrijske i druge proizvodnje ostvareni prihodi SO Vranje trebali da rastu. Međutim, država je limitirala ta sredstva na 90 miliona dinara, pa ne znači da će naša Opština u celoj priči profitirati. Ono što je izvesno jeste, da je IO SO Vranje već doneo predlog kako će ova sredstva biti utrošena u narednoj godini. Za O.K. radio ovaj predlog komentariše Dragica Nastić, načelnik Opštinskog sekretarijata za finansije. - Predlog je IO odbora da se ta sredstva kao i do sada usmere na komunalnu izgradnju. Sredstva od poreza na zarade koristiće se tako što će se od ukupno ostvarenih sredstava ona usmeriti na: JP ” Vodovod" "“ 48 odsto, JP "Komrad" "“ 8 odsto, JP"Direkcija za izgradnju i razvoj Vranja" - 23 odsto, JP "Uprava banje"- sedam odsto, deset odsto na račun budžeta Opštine I četiri odsto za solidarnu stambenu uzgradnju - rekla je Nastićeva. Najveća sredstva usmerena JP "Vodovod" od 48 odsto u stvari su planirana za nastavak izgradnje brane ”Prvonek", koja je po oceni mnogih, rak rana i ovog, ali i prethodnih opštinskih rukovodstava. I dok se građani pitaju šta je sa obećanjem lokalne samouprave da će akumulacija ”Prvonek" biti završena 2004. godine, Savet za privredu i finansije SO Vranje u delu, koji se tiče JP ”Vodovod" osporio je predlog Izvršnog odbora, pa se za sada ne zna u kakvom će obliku ovaj predlog doći pred opštinske odbornike na sledećoj lokalnoj skupštini najavljenoj za 17. jul. Inače od prvog jula ukinuta je poreska stopa na Fond zarada u apsolutnom iznosu od 3,5 odsto. Ovom odlukom najveću korist bi trebala da ima srpska privreda naročito veliki privredni sistemi, jer će ovaj iznos, koji se vezivao za bruto zarade zaposlenih, ostati u preduzećima. U Skupštini Srbije veruju da je ukidanjem ove poreske stope stvoreno dosta prostora za rast zarada, ali i otvaranje novih radnih mesta. Inače od ove poreske stope deo sredstava je usmeravan i lokalnim samoupravama, pa će one ostati uskraćeni za tu vrstu subvencija. Postoje najave da bi uvođenjem Zakona o porezu na dodatu vrednost, ta rupa u nacionalnom budžetu mogla biti zakrpljena. To za sada ne znači i da će lokalni budžeti Opština dobijati neka sredstva ubiranjem te vrste poreza, ali ih kako kažu dobro upućeni, čelnici srpskih Opština priželjkuju. Narodnog poslanika u republičkom parlamentu Dragana Petrovića pitamo kada će se nacrt Poreza na dodatu vrednost (PDV) naći pred Skupštinom Srbije: ”Vanredno zasedanje Skupštine koje je u toku ima 11 tačaka za razmatranje. Sada je na dnevnom redu Zakon o stečaju i formiranje Agencije za stečajne upravnike. Konkretno, PDV očekujem da se nađe u skupštinskoj proceduri za sedam dana. Eventualnim njegovim usvajanjem, Srbija će se bitno približiti evopskim ekonomskim tokovima - istakao je Petrović. Interesantno je da trenutno u Evropi samo Bosna i Srbija nemaju Zakon, koji reguliše Porez na dodatu vrednost, koji se bukvalno odnosi na sve svere društva. Agresevnim nastupom i donošenjem seta ekonomskih zakona republički parlament je rasteretio srpsku prvredu za više od dvadeset pet odsto kada su porezi u pitanju. Od dosadašnjih ukupno 77 odsto svih vrsta poreza državi, taj procenat je smanjen na 49 odsto što i privrednici našeg kraja ocenjuju kao pomak ka stvaranju većeg nacionalnog bruto dohodka, koji je ,pak, jedan od faktora stvaranja stabilnije i efikasnije tržišne klime u Srbiji. Stručnjaci veruju da se ujedno ovim merama stiču uslovi za uvećanje i rast bruto društvenog proizvoda.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
