Grupa srpskih pisaca, i to ne mala, uputila je otvoreno pismo gradonačelniku Vranja Miroljubu Stojčiću, u kome se traži zaštita književne zajednice "Bora Stanković" i njenog šefa Miroslava Cere Mihailovića.
Stojčić je od grupe pisaca oštro opomenut - ne učini li sve što je potrebno da se zaštite Cera i njegova NGO, za to će "u Srbiji i kulturnom svetu biti odgovorni rukovodstvo grada i gradonačelnik lično".
A za Ceru se zaštita traži, "zbog medijskog linča, bombardovanja mobilnim porukama, uništavanja imovine i ruženja po ulicama". Ovaj dokument, ako je verovati "Novostima", na čijim je stranicama ova smejurija štampana, potpisali su dobitnici "Borine nagrade" Danilo Nikolić, Dragoslav Mihailović, Radovan Beli Marković i Goran Petrović, kao i Mihajlo Pantić, Radivoje Mikić, Marko Nedić i još nekolicina ljudi koji su ostavili zaista ozbiljan trag u srpskoj literaturi.
Lepo, samo, postavlja se, na ovom mestu, nekoliko pitanja. Naime, odakle narečena gospoda znaju šta se u Vranju događa? Nisu to mogli da saznaju iz medija, ili ličnim uvidom, nego su mogli da čuju samo od takozvane žrtve, samog Cere Mihailovića. Ako je i od najpametnijih srpskih glava, mnogo je.
Pišu - nije malo da jedna manifestacija, "Borina nedelja", traje 40 godina. Nije, samo ispada da je gospodin Mihajović sam sve radio tolike godine, da niko drugi ništa nije ni doprineo, ni znao, ni umeo. A Cera, pamte to oni sa dužim godinama radnog staža, kao uzoran komunistički mladac, nije smeo ni da prigviri oko "Borine nedelje", sve dok mesto predsednika Organizacionog odbora nije upražnjeno višom silom.
Besramno, srpski pisci pišu da "sam Bog zna šta bi se desilo da u jednom trenutku baš Cera nije preuzeo "Borinu nedelju" i osmislio "Borinu nagradu". Ništa gospodo, sve bi bilo po starom, kao i pre Cere, kao i za vreme Cere, kao što će biti i posle njega.
Samo država neće izdvajati četiri miliona godišnje za ugovor o doživotnom izdržavanju koji Cera, priča se, ima sa Miretom Stojčićem. Pesnik na plati, to je ono što traže srpski pisci za Ceru, i to je upravo ono što nigde na svetu ne postoji. Zašto se to traži baš sada, i baš za Ceru?
Čime je taj čovek zavredio da država za njega i njegove odvaja dve plate mesečno, i onoliki prostor pride? Zašto služi dvorište Pribojčićeve kuće, to "duhovno središte grada", kako ga sam Cera krsti, osim da u njemu on sa svojima pije kafu u rano popodne, kad se digne iz kreveta?
Šta je to, kada, i kolikim sredstvima, organizovao dotični dvorski pesnik, koliko je tamo ljudi bilo, šta su imali prilke da čuju i vide, to su pitanja koja traže odgovor, a ne da li će država Ceru da drži na plati ili ne.
Sad, svi su mu krivi. I biju ga, uništavaju mu auto, ne daju mu da prošeta gradom, šta mu sve u njegovoj fantazmagriji ne rade. A stvarnost je prozaičnija - samo ga svi pitaju šta radi, gde troši onolike milione godišnje, i ko mu dozvoljava da to radi? Koliko je taj čovek besraman pokazuje i činjenica da je na strašan način zloupotrebio ozbiljne ljude, kakvi su dobitnici "Borine nagrade", a sve uprežući ih u sopstvene interese. Dakle, da mu se daju pare, a da ga niko ne tera da radi, niti da sme da ga bilo šta bilo kada pita.
Gde to, gospodo pisci, danas ima? Čime je Cera zavredio tako trutovski položaj, u čije ime on sebe uzdiže na tron nekakvog pesnika koji mora da bude dobro hranjen, držan u toplom i sa kojim mora da se razgovara u pola glasa, a da se ne bi ometao u stvaranju?
No, Cerina politika je poznata - zloupotrebio je sve što je mogao da zloupotrebi, pa sada po medijima, onima koji su mu dostupni, plače kao Kalimero i traži neku pravdu. Ništa što je izbrukao Vranje i ovde doveo Karadžićevog ministra kulture Miroslava Toholja da mu dodeli "Borinu nagradu". Ništa što je sebi dozvolio da medije deli na podobne i nepodobne, ništa što se usudio da izda lično saopštenje povodom smrti patrijarha Pavla.
Ništa to, pitanje je mnogo prozaičnije - gde su pare?
Kada odgovori na njega, svako ko bi se usudio da ga mrko pogleda bio bi protiv interesa javnosti. Ali, pošto dvorski pesnik uporno izbegava da odgovori na to pitanje, gde su pare, nema prava ni da se žali. Potrošio je sopstvenu budućnost, i niko, nikakva pisma i nikakvi autoriteti njegovih kafanskih drugara neće ga spasiti vraćanja u stvarnost.
A do toga mora doći čim prije - usmeravanjem "Cerinih" para mimo Cere nešto će se možda i postići na kulturnom planu. Do sada, ma šta Cerini pisci, ili njegovi kafanski drugari, mislili o tome, Cera ništa nije uradio za silan novac koji od društva dobija. Ništa, baš ništa.
Možete li zamisliti kolika je to sramota da se za takvu jednu pojavu zalažu najumnije srpske glave? I kolika je dubina propasti u kojoj se nalazi ova nacija, kad su takvi ljudi njena intelektualna elita?
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
