Odeljenje Učiteljskog fakulteta na albanskom jeziku u Preševu u ovoj školskoj godini neće biti otvoreno, saopšteno je O.K. radiju iz rektorata Univerziteta u Nišu. Rektor Univerziteta, Gradimir Milovanović, napominje da je bilo razgovora sa predstavnicima albanske zajednice i predstavnicima OEBS-a o inicijativi za otvaranje studijske grupe, ali da se čeka usvajanje novog zakona o Univerzitetu posle čega će biti realizovan ovaj plan. "“ Nedavno je na Univerzitetu u Nišu boravio Martin Bruks iz OEBS-a i Riza Haljimi i mi smo razgovarali o mogućnostima školovanja dece na albanskom jeziku, o polaganju stručnih ispita u okviru našeg Univerziteta. Dogovor je kada bude donešen novi zakon o Univerzitetu, pa po tom zakonu postoji mogućnost otvaranja studijske grupe koja bi išla na albanskom jeziku, kao što imamao sličnu studijsku grupu na srpskom jeziku na Učiteljskom fakultetu u Vranju. Ali još nismo ništa precizirali kada će to biti. Onog trenutka kada za to budu stvoreni uslovi Univerzitet je spreman da krene u taj poduhvat, kaže Milovanović. U celom projektu jedino je sporno bilo što su albanski politički lideri tražili da Učiteljski fakultet bude odeljenje Prištinskog univerziteta i da radi po kosovskom programu, čemu su se usprotivile srpske vlasti i kancelarija OEBS-a. Riza Haljimi, predsednik opštine Preševo u izjavi za O.K. radio kaže da je ideja da se otvori Učiteljski fakultet u okviru Niškog univerziteta i da se radi po njihovom nastavnom planu i programu. On kaže da nije bilo reči o Prištinskom univerzitetu i po kom programu će se raditi. Jedino ako ne postoji nastavni kadar iz Srbije, onda treba da dođe neko iz Gnjilana i sprovodi nastavu na albanskom jeziku, kaže Haljimi. "“ Mi za sad smo u fazi razgovora o potrebi otvaranja fakuleta u okviru Niškog Univerziteta. Moguće je da je neko tražio otvaranje u okviru Prištinskog univerziteta, jer ovo je višestranački sistem i više subjekata mogu da daju izjave o tome, ali u principu, ja mislim, ako ne postoji nastavni kadar, neko od profesora iz Gnjilana ili iz drugih sredina treba da dođe i eventualno predaje na albanskom jeziku, a oko nastavnog programa nismo razgovarali, rekao je Haljimi. Kako je učiteljski poziv godinama jedno od najdeficitarnijih zanimanja unutar albanske zajednice, sa ovom inicijativom su se saglasile vlasti u Beogadu, a podržale su je i brojne međunarodne organizacije.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
