Olivera Stanković (52), druga je taksistkinja u istoriji Vranja i prva u Vladičinom Hanu.
FOTO: S.Tasić/OK Radio
Ovako je znaju putnici na relaciji Vladičin Han - Vranje, gde poslednjih šest godina vozi linijski taksi.
Olivera je završila Višu ekonomsku školu, radila kao komercijalista u Drvnoj industriji “Sloga” u Vladičinom Hanu, a kada je ovo preduzeće tokom tranzicije i privatizacije propalo, Oliveru je borba za opstankom naterala da otvori taksi preduzeće.
- Bila sma prinuđena da ovo radim, nisam imala od čega da živim, iskreno.
Pokušavala sam da kod raznih privatnika u trgovini ili van toga, nađem posao, ali sve se svodilo na obećanja ili na nesigurnu platu i veoma loše uslove rada.
Onda, kako sam već kao komercijalista dosta vozila auto, rešila sam da se oprobam kao taksista i evo me u tom poslu - priča Olivera.
Ali, kao kaže, nisu svi bili blagonakloni na pojavu žene među taksi vozačima.
- Trebalo je vreme da me kolege private, kao ravnopravnu, ali na takvo podozrenje bila sma naviknuta.
Dozvolu sam dobila još 1988. godine i od tada sam na točkovima, prvo u svom privatnom vozilu, a potom sam radila kao komercijalista i svuda su me još tada gledali sa čuđenjem.
Tada je bilo pojam videti ženu u autu, pa još službenom, firminom.
Ali kada sam kao taksista krenula da radim, putnici su me prihvatili, imali su poverenje, a kolegama je trebalo vreme - seća se Olivera.
Ona kaže da ima je imala želju da proba da vozi autobus i da je to uradila, ovako bez dozvole, kao i kamion. Žao joj je što nije stekla dozvoli i za tu kategoriju, već samo za B, jer je “osećaj fantastičan”.
- Biti žena taksista je mnogo teško, što zbog tih predrasuda, a i kao vozač uopšte, jer su sada na našim ulicama i putevima neke nove mlađe generacije, koje su dosta nekulturne u vožnji.
Ne poštuju prvenstvo prolaza, bahati su u vožnji, ne poštuju straije, dobacuju, ali šta je tu je.
U početku kada sam krenula da raadim, porodica je bila dosta uplašena. Ćerka je strahovala za moju bezbednost, a sin je brinuo na svoj način.
Na kraju su prihvatili, ali suština je da nije lako biti taksista ni muškarcima, ali tek ženi, ali od nečega mora da se živi - poručuje Olivera.
Ona dodaje, da uprkos tome što nije lako, što ima svakojakih scena u autu i među putnicima, sada ima siguran posao i sama je svoj gazda.
Na ulicama Vranja ima još po neka žena taksista, a ovdašnji ljudi znaju da u šali kažu, da su muškarci po evropi sa svojim kamionima ili rade kao šoferi na drugim prevoznim sredstvima ili mašinama, a da narod neko mora da vozi, te u ovo do skora neprikosnoveno muško zanimanje ulaze i žene.
S.T.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
