Olivera Stanković (52), druga je taksistkinja u istoriji Vranja.
FOTO: S.Tasić/OK Radio
Ovako je znaju putnici na relaciji Vranje – Vladičin Han, gde poslednjih sedam godina vozi linijski taksi.
Olivera je završila Višu ekonomsku školu, radila kao komercijalista u Drvnoj industriji “Sloga” u Vladičinom Hanu, a kada je ovo preduzeće tokom tranzicije i privatizacije propalo, Oliveru je borba za opstankom naterala da otvori taksi preduzeće.
OK Radio: Koje okolnosti su dovele do toga da postanete taksi prevoznik?
Stanković: Bila sam prinuđena da ovo radim, nisam imala od čega da živim, iskreno.
Pokušavala sam da kod raznih privatnika u trgovini ili van toga, nađem posao, ali sve se svodilo na obećanja ili na nesigurnu platu i veoma loše uslove rada.
Onda, kako sam već kao komercijalista dosta vozila auto, rešila sam da se oprobam kao taksista i evo me u tom poslu.
OK Radio: Da li su svi bili blagonakloni na pojavu žene među taksi vozačima?
- Trebalo je vreme da me kolege private, kao ravnopravnu, ali na takvo podozrenje bila sma naviknuta.
Dozvolu sam dobila još 1988. godine i od tada sam na točkovima, prvo u svom privatnom vozilu, a potom sam radila kao komercijalista i svuda su me još tada gledali sa čuđenjem.
Tada je bilo pojam videti ženu u autu, pa još službenom, firminom.
Ali kada sam kao taksista krenula da radim, putnici su me prihvatili, imali su poverenje, a kolegama je trebalo vreme.
OK Radio: Šta još osim auta vozite?
- Imala sam želju da probam da vozim autobus i to sam uradila, ovako bez dozvole, kao i kamion.
Žao mi je što nisam stekla dozvoli i za tu kategoriju, već samo za B, jer je osećaj fantastičan voziti ta vozila.
OK Radio:Da li je lako biti žena taksista?
- Biti žena taksista je mnogo teško, što zbog tih predrasuda, a i kao vozač uopšte, jer su sada na našim ulicama i putevima neke nove mlađe generacije, koje su dosta nekulturne u vožnji.
Ne poštuju prvenstvo prolaza, bahati su u vožnji, ne poštuju straije, dobacuju, ali šta je tu je.
U početku kada sam krenula da raadim, porodica je bila dosta uplašena. Ćerka je strahovala za moju bezbednost, a sin je brinuo na svoj način.
Na kraju su prihvatili, ali suština je da nije lako biti taksista ni muškarcima, ali tek ženi, ali od nečega mora da se živi.
OK Radio: Koje su prednosti ženskog preduzetništva?
- Uprkos tome što nije lako, što ima svakojakih scena u autu i među putnicima, sada imam siguran posao i sama sam svoj gazda.
Na ulicama Vranja ima još po neka žena taksista, a ovdašnji ljudi znaju da u šali kažu, da su muškarci po Evropi sa svojim kamionima ili rade kao šoferi na drugim prevoznim sredstvima ili mašinama, a da narod neko mora da vozi, te u ovo do skora neprikosnoveno muško zanimanje ulaze i žene.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
