Olivera Stanković (54), prva je žena taksista u Vladičinom Hanu.
Foto: S.Tasić/OK Radio
Ovako je znaju putnici na relaciji Vladičin Han - Vranje, gde poslednjih osam godina vozi linijski taksi.
Olivera je završila Višu ekonomsku školu, radila kao komercijalista u Drvnoj industriji “Sloga” u Vladičinom Hanu, a kada je ovo preduzeće tokom tranzicije i privatizacije propalo, Oliveru je borba za opstankom naterala da otvori taksi preduzeće.
Bio je to preduzetnički podvig vredan divljenja, ni malo lak iz više reazloga.
Pored izazova sa kojima se susreću i ostali preduzetnici početnici, za Oliveru je to još bilo teže, jer se drznula da uđe u do tada neprikoisnoveno muško zanimanje.
- Bila sma prinuđena da ovo radim, nisam imala od čega da živim, iskreno.
Pokušavala sam da radim kod raznih privatnika u trgovini ili van toga, da nađem posao, ali sve se svodilo na obećanja ili na nesigurnu platu i veoma loše uslove rada.
Onda, kako sam već kao komercijalista dosta vozila auto, rešila sam da se oprobam kao taksista i evo me u tom poslu - priča Olivera.
Žene preduzetnice u Srbiji čine 31,2 odsto svih preduzetnika.
Žensko preduzetništvo počinje osnaživanjem devojčica u najranijem detinjstvu da preuzmu odgovornost, a donošenje odluka koje sa sobom nose rizik je put do uspeha.
Žensko preduzetništvo počinje osnaživanjem devojčica u najranijem detinjstvu da preuzmu odgovornost, a donošenje odluka koje sa sobom nose rizik je put do uspeha.
Na svom iskustvu Olivera kaže da nisu svi bili blagonakloni na pojavu žene među taksi vozačima.
- Trebalo je vreme da me kolege prihvate, kao ravnopravnu, ali na takvo podozrenje bila sma naviknuta.
Dozvolu sam dobila još 1988. godine i od tada sam na točkovima, prvo u svom privatnom vozilu, a potom sam radila kao komercijalista i svuda su me još tada gledali sa čuđenjem.
Tada je bilo pojam videti ženu u autu, pa još službenom, firminom.
Ali kada sam kao taksista krenula da radim, putnici su me prihvatili, imali su poverenje, a kolegama je trebalo vreme - seća se Olivera.
Ona kaže da ima je imala želju da proba da vozi autobus i da je to uradila, ovako bez dozvole, kao i kamion.
Žao joj je što nije stekla dozvoli i za tu kategoriju, već samo za B, jer je “osećaj fantastičan”.
- Biti žena taksista je mnogo teško, što zbog tih predrasuda, a i kao vozač uopšte, jer su sada na našim ulicama i putevima neke nove mlađe generacije, koje su dosta nekulturne u vožnji.
Ne poštuju prvenstvo prolaza, bahati su u vožnji, ne poštuju straije, dobacuju, ali šta je tu je.
U početku kada sam krenula da raadim, porodica je bila dosta uplašena. Ćerka je strahovala za moju bezbednost, a sin je brinuo na svoj način.
Na kraju su prihvatili, ali suština je da nije lako biti taksista ni muškarcima, ali tek ženi, ali od nečega mora da se živi - poručuje Olivera.
Ona dodaje, da uprkos tome što nije lako, što ima svakojakih scena u autu i među putnicima, sada ima siguran posao i sama je svoj gazda.
Na ulicama Vranja ima još po neka žena taksista, a ovdašnji ljudi znaju da u šali kažu, da su muškarci po Evropi sa svojim kamionima ili rade kao šoferi na drugim prevoznim sredstvima ili mašinama, a da narod neko mora da vozi, te u ovo do skora neprikosnoveno muško zanimanje ulaze i žene.
U ovom muškom pozivu Olivera je dočekala i penziju.
Preduzetništvo je pokretač ekonomskog i privrednog razvoja društava i država.
Stoga je važno da država ima afirmativne mere kako bi podstakla razvoj ženskog preduzetništva.
S.T.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je iz budžeta opštine Vladičin Han. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
