Vranje - Početna cena maline ove godine mogla bi da bude 150 dinara, po kilogramu, što je gotovo dvostruko viša nego u 2018.
Situacija na jugu još uvek neizvesna. Foto. S.Tasić/OK Radio
Prema najnovijim informacijama, nekoliko hladnjačara iz Zlatiborskog okruga spremno je da ponudi tu cenu, ali glavna berba tek predstoji i proizvođači ističu da još ništa nije izvesno.
Za sad nije poznato da li će ova cena biti dostignuta i na jugu Srbije, gde površine pod malinom zauzimaju drugo mesto u zemlji po broju hektara na kojima je zasađeno tzv. crveno zlato.
- Ovaj dogovor postignut je sa nekoliko hladnjačara i izvoznika na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede.
U odnosu na prošlogodišnju cenu relativno smo zadovoljni. Ali, još ništa nije izvesno, ako bude loše vreme cena bi mogla da bude i niža zbog truljenja maline.
Već sada je rod sigurno 40 odsto manji u odnosu na prošlu godinu - rekao je za Politiku Milan Đukić, predsednik Upravnog odbora Saveza „Srpske maline”.
Na svetskom tržištu ove godine prognozira se nestašica ovog voća zbog slabijeg roda u Srbiji, Poljskoj, Čileu…
Berba u glavnim malinarskim krajevima u Srbiji počinje tek sledeće nedelje.
Međutim, nezadovoljstvo proizvođača kulminiralo je pošto su otkupljivači u okolini Šapca i Loznice, gde je berba počela prošle nedelje, ponudili svega sto dinara za kilogram ovog voća.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da „cena od 100 dinara ne bi bila realna”.
Nekoliko malih hladnjača u Srbiji za sortu maline „vilamet” već nudi 130 do 140 dinara, dok za sortu „miker” plaćaju 160.
Većina udruženja proizvođača slaže se da bi cena od najmanje 170 do 175 dinara, po kilogramu, bila optimalna i da bi u tom slučaju i oni mogli da zarade.
Antimonopolska komisija objavila je prošle godine izveštaj iz koga se može videti da je cenu maline u Srbiji najvećim delom oborio nekontrolisani uvoz tog voća iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova, Bugarske i Crne Gore.
Veći broj izvoznika, pored otkupa domaće sveže maline, kupuje i duboko zamrznute maline iz uvoza, koje zatim plasira na inostrana tržišta. Po njihovom istraživanju, uvoz malina u 2016. godini bio je tri i po puta veći nego u 2010. godini.
Na gubitku su domaći proizvođači jer više ne dobijaju cenu koja ih motiviše da nastave da se bave poslom koji je Srbiji godišnje donosio značajan devizni priliv od oko 250 miliona evra. U Srbiji se izvozom malina bavi više od 170 firmi, ali osam najvećih pokriva 37 do 44 odsto ukupnog izvoza.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
