U fokusu - Ponedeljak 18.06.2018 - 07:32
Vranje - Nakon povlačenja „Nektara“ iz otkupa maline, i to bez objašnjenja, manji hladnjačari u Pčinjkom okrugu nisu u mogućnosti zbog svojih kapaciteta ili pak ne žele da uzimaju ovo voće, dok pojedini od njih koriste situaciju da obaraju cenu čak i na 60 dinara za kilogram.
Smilja Nedeljković: Hoće li biti posla naredne godine? FOTO: S. Tasić/OK Radio
Proizvodnja maline je ovde prvenstveno socijalna kategorija, jer se od nje školuju deca, studenti, kupuju se knjige, brašno, nameštaj, jednom rečju, godinu dana se živi od nje ili dopunjuje kućni bužet.
No međutim, priča o svetloj budućnosti i crvenom zlatu, kako su proteklih godina zvali malinu u Srbiji, sada je postala priča o crvenoj propasti, jer po otkupnoj ceni od 60 do 100 dinara za kilogram, ne može da se vrati uloženo, a kamoli da nešto pretekne.
A u nedelju, nakon obilnih padavina prethodnog dana, padine Kukavice, dolina Južne Morave, kao i njive u podnožju Besne Kobile, bile su pune berača, koji su u malinjacima skidali ovogodišnji rod.
Malinjaka na padinama Kukavice ima kuda god se okrenete, a ove godine rodilo je kao nikada pre.
Berača ima iz
svih slojeva društva, ali je najviše ljudi
bez stalnog posla i
fakultetski obrazovanih, koji takođe ne mogu da nađu posao u struci.
Jedna od njih je i Smilja Nedeljković, domaćica, koja od nadničenja u malinjacima obezbeđuje sebi osnovno za život.
- Posla u malinjaku ima tokom čitave godine, što meni mnogo znači.
Ja sam bez posla, živim od poljoprivrede, a novac koji zaradim od rada u malinjaku tokom godine mi predstavlja sigurnost, jer imam neki dinar za crne dane.
Nas plaćaju 40 dinara po kilogramu i ove godine, bez obzira što je cena otkupa pala - kaže Smilja.
Izgrebanih i poderanih ruku, punih sitnog trnja i pocrvenele kože pod suncem, mladi berači, uglavnom fakultetski obrazovani, ne žele da se fotografišu.
-
Diplomirao sam na Pravnom fakultetu u Nišu, ali posla u struci nema.
Prošle godine smo porodično zasadili svoje maline, ali one su ove godine tek rodile po koje zrno, tako da kod drugih berem kao sezonski radnik.
Trebalo je da to preraste u porodični biznis, ali kako sada stvari stoje mislim da ću pre ili kasnije otići iz zemlje - zaključuje Vladica Stošić, 27 - godišnji mladić iz Vladičinog Hana.
Srbija je pre tri godine imala rekordnu proizvodnju malina i izvezla više od 100.000 tona, čime je ostvarila prihod od 250 milona evra i izbila na prvo mesto u svetu po proizvodnji crvenog zlata.
Crveno zlato postalo je crvena propast na jugu Srbije.
-
Svu ušteđevinu koju smo imali uložili smo pre četiri godine u malinjak od 40 ari.
Uložili smo u sadni materijal, podizanje špalira, sistem za navodnjavanje, plaćali radnike za okopavanje, orezivanje.
Imali smo troškove za đubrivo, hemiju, manje mašine za za obradu malinjaka.
Svih ovih godina plaćali smo osiguranje, radnike za berbu, prevoz do mesta otkupa.
Ove godine ćemo jedva biti iznad nule u svoj toj računici, taman toliko koliko košta naš rad iz porodice - navodi Miodrag Mitrović, jedan od nekoliko stotina malinara iz Pčinjskog okruga.
I za Novicu Tasića, inženjera mašinstva koji je bez posla ostao u privatizaciji „Delišesa“, maline su takođe prilika da zaradi koji dinar.
- Do penzije je ostalo još malo, a bez stalnog posla sam više od 10 godina.
Zahvaljujući radu u malinjaku, preživljavam, ali mislim da će ove godine mnogi malinjaci biti uništeni posle berbe i zapušteni, tako da već naredne godine, nećemo imati ni gde da zaradimo nešto - smatra Tasić.
Proizvodnja maline uvrštena je u strategiju razvoja većine opština na jugu Srbije.
Mnoge od njih su asfaltirale seoske puteve, baš zbog proizvodnje maline i davale podsticajna sredstva, kao i sadni materijal.
Da li su malinari ovako poniženi zbog tržišta, nemoći ili nehtenja države da zaštiti domaćeg proizvođača, pokazaće vreme.
Jedno je sigurno, malinjaka će posle ove berbe biti sve manje u ovom delu zemlje, a to će se odraziti na celokupan život ovdašnjeg stanovništva.
OK Radio
Vrati se na kategoriju U fokusu
