Lokalne vesti - Nedelja 16.04.2023 - 10:42
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, kojim se slavi vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih i koji predstavlja suštinu hrišćanske vere.
Foto: Ok radio, M.Spirić
Činom stradanja na krstu, kada bezgrešni Hristos prima na sebe grehe celog ljudskog roda, a potom i činom vaskrsenja, kada pobeđuje smrt koja je posledica greha, uz istovremeno obećanje vaskrsenja svim ljudima, on dokazuje i pokazuje da je Mesija i Pomazanik - spasilac svih ljudi.
Bez Vaskrsa hrišćansko verovanje ne bi imalo nikavog smisla.
Najveći verski praznik Vaskrs slave svi hrišćani, jer je tada Isus Hristos pobedio najjače Satanino oružje - smrt.
Iako ne pada na isti datum, uvek je u nedelju, pa se slavi u razmaku od 35 dana.
Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i na pogrebima te nedelje.
Svojim vaskrsenjem Isus je ljudima, kako se veruje, otvorio put u večni život.
Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.
Na praznik nad praznicima skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Cela sedmica posle Uskrsa naziva se Svetla nedelja.
Na dan Hristovog vaskrsenja sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika.
Porodice sa decom odlaze na vaskršnju službu da bi se nakon toga međusobno pozdravljali rečima "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse".
Kada iz crkve dođu kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.
Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i on potom kadi celu kuću.
Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Gozba je na taj način bogatija nego inače, pa se na sto iznose ukusne čorbe od povrća ili jagnjetine, jagnjeće pečenje i razna jela od mesa, sarmice od zelja, salate od kuvanih jaja, mladi luk, rotkvice, zelena salata.
Cveće koje tog dana ukrašava kuću su zumbuli, narcisi, lale…
Ima, međutim, u narodnoj tradiciji i verovanja prema kojima bi na ovaj veliki praznik obavezno trebalo izbeći dve stvari.
Naime, veruje se da nikako na ovaj veliki praznik ne treba - kasno da se ustaje i kasno leže.
Verovalo se, naime, da to donosi "zastoj u napretku".
Dakle, ako neko još spava ili planira večeras da ostane dugo u izlasku, ipak neka razmisli o ovom narodnom verovanju...kada se probudi.
Taj dan je porodica na okupu uz bogatu trpezu i ofarbana jaja.
Postojao je i običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila.
U vodu za umivanje valja da se stave i dren, bosiljak i zdravac.
Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije, ali se veruje i da bi ovakvu vodu odmah trebalo potrošiti, jer ako prenoći može da donese nesreću.
Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik.
Za njega se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristilo u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja.
Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, je pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi.
Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.
U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino.
Svi ukućani su morali da piju tu "komku" nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
Ok radio
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
