Lokalne vesti - Četvrtak 27.03.2025 - 09:20
U Kuća kralja Petra Prvog održan je 25. marta razgovor posvećen izdanju „Narodna muzika Vranja”, svojevrsnoj monografija koju prati kompakt-disk sa odabranim fono-arhivskim snimcima nastalim prilikom terenskih istraživanja.
Foto: Udruženje Žuto cveće
U razgovoru su učestvovali akademik dr Jelena Jovanović, dr Danka Lajić Mihajlović, Danijela Filipović, Branimir Stošić Kace, dr Marija Dumnić Vilotijević, a moderator je bio prof. dr Dragan Mikić, predsednik Zavičajnog udruženja „Žuto cveće” u Beogradu. Taj skup je bio još jedna aktivnost u okviru Dana Vranja u Beogradu.
Razgovor je tekao na taj način što je prof. dr Mikić ukratko predstavljao svakog od sagovornika, ističući njegov naučni i stručni doprinos, s akcentom na proučavanje muzike Vranja i izradu monografije.
Najpre se sam predstavio i potom razgovor započeo rečima:
„Pesma i igra su ono što nas Vranjance ocrtava za ceo život. Mi se s muzikom rađamo, s pesmom počinjemo svadbe i slave, pesma nas prati u svim značajnim događajima tokom života, na krštenjima, na zabavama i priredbama. S njom se, kako je pisao Skerlić, toči mladost i svodi životni račun.
Zvuk bubnja digne nas na noge, jecaji trube i nežni zvuci klarineta nas razgale, a od zveketa daira nam duša zatreperi. I uvek nas nadahnjuje i omađija svojim ritmom ta topla, setna i osećajna mekamska melodija vranjskih pesama. Ona seća na stare dane, na staro Vranje, na sevdah i karasevdah i Mitketovo moja je pesma golema.
Potom je reč dao dr Jeleni Jovanović, redovnom članu SANU, koja se tom prilikom prvi put obratila kao direktor Muzikološkog instituta SANU. Taj institut je izdavač publikacije „Narodna muzika Vranja” i ima misiju i zadatak da prikuplja, čuva i publikuje dela naše muzičke baštine, kako umetničke, tako i tradicionalne muzike, crkvene i narodne.
– Kad se govori o delatnosti Muzikološkog instituta, nezaobilazno je pomenuti Petra Konjovića, kao osnivača i kao značajnog srpskog muzičkog stvaraoca koji se, između ostalog, okrenuo vranjskoj muzičkoj tradiciji kao nepresušnoj inspiraciji za svoja dela. Tako da je njegova muzička drama „Koštana” u velikoj meri zasnovana na vranjskim muzičkim motivima – istakla je akademik dr Jovanović i dodala da je bila upoznata sa vranjskom tradicijom na taj način što je učestvovala u pripremi audio-izdanja „Hoću da vi poem vranjansko” u izdanju Udruženja građana „Ved”. Tada je, zahvaljujući prijateljima iz Vranja imala priliku da u ambijentu Vranja sluša o nosiocima pevačke tradicije, videla je mesta u Vranju koja se pominju u pesmama i ukazano joj je na porodice čiji se članovi pominju u pesmama. Iz Vranja je ponela lepe utiske.
Posle toga je dr Mikić najavio Branimira Stošića Kaceta, pevača izvornih narodnih pesama iz vranjskog kraja i nosioca elementa „Gradska vranjska pesma” koja se nalazi na Uneskovoj listi kuturnih i nematerijalnih dobara Srbije. Branimir se bavi očuvanjem nasleđa starog Vranja, naročito kroz jezik i muziku. Ima deset trajnih snimaka za zvučni arhiv Radio Beograda i pet solističkih koncerata sa repertoarom starih vranjskih pesama.
U svom izlaganju Branimir je pomenuo svog oca Jovana, od koga je mnogo toga naučio, ali i porodice u Vranju u kojima su se svi bavili pevanjem, na primer, porodicu Špurko.
– Ja sam u svojoj kući upio duh starog Vranja, jer su i stric i nana, koja je bila stara Vranjanka, stalno pričali o tome. Prvo sam slušao te priče o starom Vranju i o ljudima koji su tu živeli, pa sam posle počeo da se bavim pesmama. A pesma se čula svakodnevno. Otac je vodio glavnu reč i pevao. I majka je pevala, i stric i nana i deda – kaže Branimir i ističe da je posebno bio vezan za pesmu Petlovi pojev, koju je njegov otac „doneo na svet u ovakvom obliku” i koju kad čujete, kao da ste čuli sve vranjske pesme.
Branimir je na tom skupu i otpevao najpre tu pesmu, a posle i još nekoliko drugih.
Nakon toga je govorila recenzent izdanja Narodna muzika Vranja dr Danka Lajić Mihajlović, naučni saradnik u Muzikološkom institutu SANU. Ona je istakla kako je edicija osmišljenjena sa namerom da traje. A da bi trajala, opredelili su se još kod prvog izdanja za to da kompakt-disk bude medij čuvanja jer je najprijemčiviji za slušaoce, za nacionaloni auditorijum. Cilj je bio da sadržaj bude široko dostupan i međunarodnoj javnosti, tako da su izdanja kompletno dvojezična (srpski, engleski).
Ona je naglasila da je veoma važno da je to izdanje o kome je bilo reč na skupu, malo po dimenzijama, ali izuzetno značajno, jer nije samo izdanje zvučne građe, već i monografska publikacija koja u sebi sadrži značajnu studiju autora dr Marije Dumnić Vilotijević, koja je tu građu proučavala i koja je veliki znalac srpske gradske muzike.
Na kraju je dr Danka Lajić Mihajlović naglasila da zna koliko je muzika važna Vranjancima. U to se uverila kao član žirija na saboru trubača u Guči, gde su nastupali sjajni orkestri iz Vranja.
Takođe, istakla je značaj Vranjskih večeri
Ok Radio
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
