Trideset godina legata Zorana Stošića Vranjskog naziv je izložbe koja je otvorena u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju, a u okviru programa obeležavanja 31. januara – Dana grada.
Foto:vranje.org.rs
Izložbu je otvorila zamenica gradonačelnika Zorica Jović. Naglasivši značaj legata za grad Vranje ona je kazala da su legati oduvek smatrani činom dobročinstva, i da su neretko bili i nezaobilazni temelj kulture jedne države, te da je Vranjski očigledno imao veoma razvijenu svest o značaju i važnosti legata.
,,Darodavci poput Vranjskog veoma su značajni za naš grad, region i nesumnjivo, u ovom slučaju, za Zbirku savremene umetnosti Narodnog muzeja, koji predstavlja važan segment u očuvanju našeg kulturnog nasleđa. U knjizi Dvanaest testamenata gradu Vranju, Zoran je napisao ,,Kosmos je moja trajna, a Vranje duhovna inspiracija. Vranje je moje slikarsko obraćanje i vraćanje. Svaku umetnost prožima umetnikovo strastveno pripadanje zavičaju''. I zaista je tako. Za našeg slikara Vranje je bilo više od mesta gde se rodio. To potvrđuje i činjenica da je za svoje drugo prezime uzeo ime grada u kom se rodio, kao i da mu je još za života poklonio najvrednije što je stvorio – svoje slike. Dela, koja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Dela na kojima se čitaju umetnikove najdublje misli i najveća ushićenja'', istakla je zamenica Jović.
Ona je dodala da je naša obaveza i dužnost da i ubuduće brižljivo čuvamo poveren nam legat, ali i uspomenu na velikog Zorana Stošića Vranjskog. Jer osim materijalne njegov legat ima i neprocenjivu kulturnu vrednost, s obzirom na to da predstavlja celinu života, rada i interesovanja svog tvorca, koji se svrstava u red najplodonosnijih slikara našeg vremena. Od samog osnivanja Legata gradu Vranju, neposredno i blisko sa Vranjskim je sarađivala kustoškinja Galerije Narodnog muzeja, istoričarka umetnosti Mirjana Jovanović, koja brižljivo i posvećeno brine o ovoj zbirci.
I za ovu priliku Mirjana Jovanović priredila je katalog, u kome između ostalog stoji: ,,Autentičan i dosledan slikar, bio je tragač i istraživač od početka do kraja svog života. Stvorio je jedno autentično i originalno slikarstvo u čijim delima forme se rasplinjavaju i nestaju u jednom, da bi se već u drugom trenutku opet pojvile u obliku mnoštva znakova, senki, zagasitog kolorita. Posle Vranjskog i njegovog kosmosa drugačije nam izgleda mrak i nepreglednost nebeskog prostora.
Verujemo da se svojim zemaljskim odlaskom vinuo u nebo među zvezdama ostavljajući neizbrisiv trag u vanremenskom prostranstvu u obliku svojih slika, koje će zauvek ostati među nama, u njegovom rodnom Gradu''. Govoreći o legatu direktorka Narodnog muzeja Maja Aleksić je istakla da je reč o bogatoj zbirci koja broji 597 umetničkih dela, 259 ulja na lesonitu, 280 crteža u tehnikama tuš, olovka, ugljen, 18 ulja na platnu i 40 kolaža, koje je svake godine legirao gradu Vranju, odnosno Muzeju.
,, I kako je Vranjski umeo da kaže: Mislim da slika ne može da se završi, ona nikad nije gotova, završila bih rečima da ni poslednje delo Zorana Stošića Vranjskog prispelo u legat Vranjskog muzeja nije kraj razvoja, istraživanja i publikovanja umetnikovog dela i legata. Ostaje kao inspiracija za velike umetničke domete novih generacija'', naglasila je ona.
O liku i delu Vranjskog, a pre svega o njemu kao čoveku, govorila je njegova bliska rođaka Lidija Ružić Tomić, dok je njena sestra Suzana Basić samo kratko pročitala jednu od njegovih posveta, napisanu vranjskim govorom. Numerama na violini i flauti veče su upotpunile Staša Milošević i Sara Stanković, učenice Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac''. Ljubitelji likovne umetnosti i poštovaoci dela Vranjskog izložbu će moći da razgledaju tokom februara.
OK RadioVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
