Vranje - Iako je broj nezaposlenih ljudi u Pčinjskom okrugu u poslednjih nekoliko godina smanjen za čak 5.000, broj onih koji još uvek traže posao dramatično je visok i premašuje 25.000.
Romi redovni u NSZ-u FOTO OK Radio
U Vranju, centru okruga, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, na posao čeka više od 7.800 ljudi.
Služba za zapošljavanje u okrugu ima na evidenciji nešto više od 2.000 Roma, a u Vranju oko 560.
Ali, teško da ovi brojevi daju pravu sliku. Dobri poznavaoci situacije govore da je nezaposleno čak 90 odsto radno sposobnih Roma.
Milan Mucić (35), jedan je od mnogobrojnih Roma u Vladičinom Hanu koji je bez stalnog zaposlenja.
Završio je samo osnovnu školu, i nekada je radio u „Simpu“ i „Delišesu“ kao fizički radnik, ali je sa propadanjem ova dva preduzeća i Mucić ostao bez posla.
On smatra da problem zaposlenja nije samo problem romske nacionalne manjine, već podjednak problem svih ljudi koji žive u Vladičinom Hanu.
- Nezaposlenost muči sve ljude podjednako, i mislim da barem ovde kod nas nema veze koju si školu završio, jer su bez posla i ljudi sa srednjom školom.
Ne biram šta ću da radim. Idem u nadnice, cepam drva, radim građevinu, čistim.
Ranije sam odlazio u Beograd da radim građevinske poslove, ali u poslednje vreme sve manje.
Mislim da država treba da učini nešto više kako bi pomogla pri zapošljavanju, ne samo Roma, nego i svih koji u njoj žive - smatra Mucić.
Mucić je otac dve devojčice od 15 i 12 godina, i živi kao podstanar.
- Mnogo je teško kada ste bez stalnog zaposlenja i stalnih primanja, kolika god da su, i da živite normalno. Do nedavno ni supruga nije radila, ali je skoro počela da radi u „Teklasu“.
To je neki pomak na bolje, pa se i ja nadam nekom zaposlenju uskoro, bilo gde.
Za sade jedva sastavljamo kraj s krajem - kaže Mucić.
Ovakva priča sveprisutna je u romskoj zajednicu na jugu Srbije.
Nezaposlenost među ovdašnjim Romima je kao endemska bolest, koja rađa i ostalo što Rome drži čvrsto zakovane za dno društvene lestvice.
U vreme SFRJ, Vranje je bilo primer za druge sredine u Srbiji. Sa više ogromnih privrednih kolektiva nezaposlenost, čak i među Romima, bila je ovde gotovo nepoznat pojam.
Sa raspadom tadašnje države i loše vođenom tranzicijom, vranjski giganti su propali i tada je oko 40.000 ljudi ovde ostalo bez posla, a Romi su, možda, i najveće žrtve tog procesa.
Šta država preduzima da se ovakvo stanje promeni?
- Romi su većinom nekvalifikovana radna snaga, ali i najredovniji kada je reč o javljanju službama NSZ-a.
Za Rome postoje posebne kvote kada je reč o samozapošljavanju, kada oni imaju olakšavajuće mere da bi bili konkurentniji.
To važi i za subvencionisanje zapošljavanja lica sa invaliditetom iz ove zajednice, kao i rad sa poslodavcima, koji dobijaju olakšice ukoliko žele da zaposle Rome - kaže Darko Janković, direktor vranjske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
No, i pored ovakve pomoći, Romi se najčešće javljaju za obavljanje javnih radova, ali se pojavljuju i kao sakupljači sekundarnih sirovina.
Enver Asani predsednik je Udruženja sakupljača sekundarnih sirovina na jugu Srbije.
On smatra da zapošljavanje Roma mora biti prvenstveni cilj države i da jedino zapošljavanjem Romi mogu da se integrišu u srpsko društvo.
Asani smatra da takozvani „lažni azilanti“ ne predstavljaju političku, nego ekonomsku kategoriju.
- Ako ti nemaš šta svojoj deci da ponudiš da jedu, onda je to ugrožavanje njihovog života i nemogućnost da ta deca rastu u jednoj normalnoj sredini gde će se obrazovati i postati korisni članovi društva.
Kako tim ljudima zabraniti odlazak u inostranstvo i traženje azila kako bi svojoj deci omogućili kakvu takvu egzistenciju? - pita se Asani.
On smatra da je od ovakvog raspleta jedina odbrana zapošljavanje, jer nijedan od zaposlenih Roma neće ostaviti siguran posao da bi otišao u inostranstvo, gde nije sigurno da će biti mesec, dva ili više, pa će na kraju opet biti vraćen u Srbiju.
- Otvaranje socijalnih preduzeća gde bi Romi mogli da rade i da privređuju je samo jedan od načina da se pomogne u zapošljavanju Roma - predlaže Asani.
Mnogo o zapošljavanju Roma ima da kaže i Kenan Rašitović, predsednik NVO OFER iz Bujanovca i jedan od najpoznatijih romskih aktivista ne samo na jugu Srbije.
On napominje da je tema zapošljavanja Roma ključna za normalizaciju života ove zajednice, ali i da sadašnje stanje “najbolje oslikava socijalnu isključenost jedne od najvećih nacionalnih zajednica u Srbiji”.
- U bilo kojoj sredini u Srbiji ne postoji apsolutno nijedan pozitivan podatak da je u jednom momentu upošljeno ili barem angažovano recimo pet ili 10 pripadnika romske zajednice.
U svakoj lokalnoj samoupravi nekad na prste jedne šake možemo da prebrojimo koliko njih radi u lokalnim institucijama i da godinama unazad nema nijednog, ama baš nijednog upošljenja pripadnika romske zajednice.
Što se tiče republičkih institucija tu je već katastrofalna situacija, možda decenijama nemamo novo zapošljavanje nekog Roma - objašnjava Rašitović.
On napominje da umesto Roma, kada odu u penziju recimo, dolaze drugi ljudi, a ne Romi, pa se tako i smanjuje broj zaposlenih Roma, umesto da se povećava.
- Poražavajuće je da se sistemski sve čini da ova zajednica uvek bude socijalno zavisna.
Prema svim parametrima romska zajednica traži da bude uključena u sve sfere života, pa i u zapošljavanju, po procentualnoj zastupljenosti, ali bi se zadovoljili i kada bi bili zastupljeni sa upola manje od statističkog proseka - jasan je Rašitović.
Na kraju on dodiruje i ozbiljno pitanje, kvalifikacija romske zajednice za pojedine poslove.
Rašitović tvrdi da broj obrazovanih Roma stalno raste, ali da to ne menja sliku vezanu za njihovo zapošljavanje.
A podaci su zaista poražavajući - od 95 do čak 98 odsto Roma su nezaposleni, ima opština u okrugu gde nema recimo ni jednog Roma policajca, da u sedam opštinskih uprava koje broje od 150 do 300 upošljenika nema ni jednog Roma…
U Nacionalnoj službi zapošljavanja kvalifikacije takođe navode kao otežavajuću okolnost u zapošljavanju Roma.
Među vranjskim Romima na njihovoj evidenciji, 466 ima samo osnovnu školu, dok treći stepen ima 38 Roma.
Sa završenom srednjom školom prijavljeno je 13 vranjskih Roma, a samo dvoje sa završenom višom školom.
Sa fakultetom nema ni jednog Roma iz celog Pčinjskog okruga.
Kako dalje u takvoj situaciji?
- Sve ostaje na strategijama i priči.
Ja kažem: dajte konkretno, uposlite Rome, dajte im prilike da dostojanstveno žive, da dobiju priliku da na pravi način vrate društvu a ne da se od te zajednice i dalje stvoraju novi socijalni slučajevi - završava Rašitović.
Em o gende soj bi bučako ke Pčinjako okrug uljavdo ko agorutne berša aso 5000, gende okola so rodena buti po baro em adava drastično em baro 25 000.
Ki Vranja ko maškar e okrugosopali evidencija tari Nacionalno služba aso arakiba buti rodena 7 800 manuša.
I služba asi buti ki evidencija isila po but taro 2000 Roma a ki Vranja 560.
Ama, phare kaj akala geniba dena čačipnasi sikani. Akala so šukar djanena akale problemestar vakerena kaj po but taro 90 odsto Roma kola šaj te keren buti na kerena.
O Milan Mucić(35) jek taro but Roma ko Vladičin Han kova na kerela buti.
Agorčerdja i osnovno sikavni , angleder kerdja buti ko „Simpo“ em ko „Delišes“ sar fizikalno bučarno, numa ked propele o firme o Mucić ov ačilo bi bučako.
Ov vakeri kaj o problemi ao arakiba buti nane problemi samo ko Roma kaj adava em ko gadje em sa manuša kola djivdinena ko Vladičin Han.
- Bi Bučarnipe dukala bute manušen em sarinjen kolaj bi bučako em nane sa dji o sikavipe, sose akate bi bučako em o manuša so isilen maškaruni sikavni.
Na dikava so ka kerav buti, djava ko nadnice, paravava kašta, kerava ki gradjevina, čistinava.
Angleder injumnje ko Beograd te kerav ki gradjevina , numa ko akava vakti sa po ari buti isi.
Vakerava kaj i država valjani te dikel po but e manušen bi bučako em te araki olenge buti, na samo aso Roma , sarinjenge - vakeri o Mucić.
O Mucić dad duje čijorjengo taro 15 em 12 berš em djivdini ko tudjane khera.
- But phare ked manuše nane stalno buti em stalno primanje te djivdini normalno. Dji ovova puti ni mi romni na injela buti numa oj akana kerela buti ko „Teklas“.
Adava sa akana amenge po šukar em me dikava te kerav buti sar bi po šukar djivdina.
Aso akana disar djivdina - vakeri o Mucić.
Esavko vakeriba ko jugo e Srbijako sa po but šaj te šuna maškari romani populacija.
Bi bučako maškaro Roma sar endmsko namborba koja po but kerela e Romen po čororen ke amalipnasi lestvica.
Ko vakti SFRJ, i Vranja inje primer em ko aver maškarutnipa. Sa po but privredna firme inje ki Vranja i o Roma na djandje soj adava bibuti.
Ked raspadindjpe adija država em ked inje lošno tranzicija, o vranjska zorale firme propadindje em teg 40 000 manuša ačile bi bučako, em o Roma pele ko baro čororipe.
So i država kerela akava stanje te ovel po šukar?
- O Roma ko po but nane kvalifikujne bučarne, a isi so disave na javinenape asi služba NSZ.
Aso Roma isi posebna kvote te araken buti em isi projektija olenge te araken pumaro parče maro.
Adava numa em aso subvencije aso arakiba buti aso manuša kolaen isi invaliditet a kolaj Roma em buti e manušenca so arakena buti te ovellen olakšice te araken buti sar Roma - vakeri o Darko Janković o dirktori tare vranjaki filijala tari Nacionalno služba aso arakiba buti.
Em uzo esavke procesija o Roma najbut arakena buti ko javna buča em kedena sar sakupljačija o sekundarna sirovine.
O Enver Asani o predsedniko aso sakupljačija sekundarna sirovine ko jugo e Srbijako.
Ov vakeri kaj arakiba buti aso Roma valjani te ovel primarno cilj asi država, adalese so Rom kova isile buti šaj te integrišinipe ko Srpsko amalipe.
O Asani vakeri kaj adala soj ovavne azilantija nane politikake numa ekonomikake manuša.
- Ako tut nanetu so te čavorenge te de te an adava ugrozini olengo djivdipe em o čavore našti normalno te barjon em te sikljoven i sikavni sar bi tajsa ovelalen olengi buti.
Sar esavke manušenge te na delpe te djan ko duripe em te roden azil pumare čavorenge te keren mangena egzistencija? - pučelape o Asani.
Ov pana motoj kaj esavko rasplet ked nanetu buti, adalese so nijek Rom kole nane buti našti te adjikeri po meriba em kaj mora te araki rešenje adaleja so djala ko duripe a adari ked ari bešela pale irinenale ki Srbija.
- Te pravenpe socijalna firme kote o Roma ka keren buti me dikava sar jek taro rešenja aso akava pučipe - vakeri o Asani.
But taro arakiba buti isi te vakeri em o Kenan Rašitović o direktori taro NVO OFER tari Bujanovca em jek taro najpendjarutne romane aktivistija ko jugo e Srbijako.
Ov vakeri kaj i tema taro arakiba buti aso Roma , ključno sar bi avela normalizacija ko olengo djivdipe.em kaj avdisutno stanje motoj socijalno isključiba jek taro najbare nacionalna tikoripa ki Srbija.
- Ko maškaripa kote na ki Srbija nane apsolutno nijek podatko kovaj pozitivno ked vakera tari buti aso Roma, kaj 5 ja 10 Roma araklje buti.
Ko svako lokalno kedipe ke vasteste najende šaj te gena kobor Roma kerena buti, em kaj beršenca angleder ke dršavake institucije na kerena buti o Roma.
Ke Republikake institucije ate katastrofa ko akava pučipe, šaj but berša adjaar nanemen Roma kola kerena buti - vakeri o Rašitović.
Sa adava sistematski kerdo o Roma te oven socijalno zavisna.
- Palo akala parametrija o Roma mangena te oven uključime ko sa sfere e djivdipase pa em ko arakiba olenge buti numa ki statistika adava sa averčane em nane šukar aso Roma - vakeri o Rašitović.
Ko agor ov vakeri em pučela asi kvalifikacija aso Roma ko disave buča.
O Rašitović tvdini kaj sa po but isi obrazovna Roma, numa pale olenge nane buti.
O podača akana porazavajuča taro 95 dji ko 99 odsto o Roma bi bučako a isi opštine kote nane nijek Rom te ovelle buti sar policajco a ko amaro maškaripe ked gena 150 dji o 300 buša ,nane nijek Rom.
Ki nacionalno služba aso arakiba buti rodena em motena so e Romen nane kvalifikacije ked rodena o Roma buti.
Maškaro Vranjska Roma ki olengi evidencija 466 isilen osnovno sikavni a trito stepen 38 Roma.
Maškaruni sikavni isi 13 roma kola prijavindjepe a samo duj kolen isi uči sikavni.
Fakulteteja nane Roma taro Pčinsko okrug.
Sar anglal ki esavki situacija?
Sa ačola ki strategija em ko vakeriba.
- Me motovava den konkretno buti aso Roma em prilika dostojanstveno te djivdinen, te ovelen prilika aso amalipe kote djivdinena den doprinos em te na oven socijalna slučajevija - vakeri o Rašitović.
Ovaj tekst produciran je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Šunen E Romen". Stavovi izneti u tekstu isljučiva su odgovornost OK Portala i ni na koji način ne odražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
