Nikola Stamenković iz Vladičinog Hana, pre desetak godina bio je student generacije na Ekonomskom fakultetu u Nišu sa prosekom ocena 10,00 i podacima iz CV- ija koji ostavljaju bez daha, a onda je odlučio da se vrati u svoj rodni grad i pokrene obrnuti proces migracija od uobičajenog.
FOTO: OK Radio
Danas je na poziciji pomoćnika predsednika opštine Vladičin Han, pokušavajući da stvori usvove kako mladi ne bi migrirali.
OK Radio: Recite nam šta je prethodilo odluci da se kao najbolji student vratite u Vladičin Han, koji je tih godina bio jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, odakle su mladi što pre želeli da odu?
Stamenković: Da kažem nešto ukratko i o sebi, pri tome potpuno oslobođen bilo kakvih negativnih emocija, ličnog nezadovoljstva ili sujete.
Ja koji sam pokrenuo obrnuti proces migracija, i odlučio se na korak, na koji bi se malo ko, ko bi bio na mom mestu odlučio.
Završio sam Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu, septembra 2011. godine, kao student generacije i najbolji diplomirani student sa prosečnom ocenom 10.
Master rad na Ekonomskom fakultetu u Nišu, odbranio sam marta 2013. godine sa istom ocenom.
Tokom studiranja bio sam stipendista Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta i to dve godine zȁrēdom.
Tokom svih godina studiranja bio sam stipendista Vlade Republike Srbije Ministarstva prosvete.
Bio sam uključen u rad i upoznao se sa procesom rada, u jednoj banci tokom 2011. i 2012. godine.
U periodu od septembra 2012. godine do avgusta 2014. godine bio sam uključen u rad Opštinske uprave Vladičin Han u Odeljenju za finansije i privredu, nakon čega sam posredstvom projekta Podrška Ministarstvu finansija, Beogradske otvorene škole, koji se izvodio u okviru Projekta za bolje uslove poslovanja, učestvovao u izradi Prvog programskog budžeta Republike Srbije i bio angažovan u Ministarstvu finansija Republike Srbije.
OK Radio: I onda ste prelomili i vratili se u Vladičin Han?
- Međutim, u to vreme nalazio sam se na raskršću i bolelo me to što moram da odem - a moram, jer nisam imao izbora. A sve što bih želeo je da ne moram.
Ovako, najbolje čemu mogu da se nadam jeste da ću da odem i da ću tamo negde nešto shvatiti o ovom ovde, i da ću hteti da se vratim. I da ću onda znati zašto sam ovde. I da ću ovde biti zadovoljan. Biti zadovoljan je suština i krajnji cilj, ono čemu sam težio.
Posle uspešnog završetka studija i sa velikim potencijalom i verom u sebe, i značajnim rezultatima iza sebe, sa diplomom državnog fakulteta, pošteno stečenom, našao sam se okružen ljudima, ali ponovo nekako usamljeno.
Ne smem ni da počnem da sabiram koliko sati je odlazilo na put od mesta rođenja do univerzitetskog grada. Koliko propuštenih pozorišnih predstava i koncerata zbog preskupe literature.
Koliko preskočenih letovanja zbog kirija iznajmljenih stanova. Koliko uzdaha ispred izloga najnovijih kolekcija.
Koliko užurbanih koraka pored sportskih radnji... Pitao sam se... Ima li nade? Uveravali su me da ulaganje u intelektualnu imovinu i razvoj ljudskih resursa, ne treba tretirati kao trošak, već kao investiciju – investiciju u budućnost. I bili su u pravu...
Dobio sam ponudu za posao u privatnoj firmi u Vladičinom Hanu, u trenutku dok sam još uvek bio u Ministarstvu finansija.
Nisam dugo razmišljao. Prihvatio sam. I nisam se pokajao.
Smatram da u ovom gradu, i dalje postoje jednake šanse za sve, iako možda nekom na prvi pogled to tako ne izgleda.
Trenutno radim na poziciji pomoćnika predsednika opštine Vladičin Han. Pokušavamo da stvorimo uslove da se i drugi mladi vrate.
OK Radio: Vladičin Han, kao i čitava unutrašnjost Srbije trpe posledice višedecenijskih migracija. Kako sada sa pozicije pomoćnika predsednika opštine vidite ovaj problem?
- Migracije predstavljaju veliki izazov savremenog doba, demografski fenomen koji se najteže može predvideti i izmeriti.
Ne mogu se zaustaviti, niti sprečiti, već migratornim tokovima treba upravljati, tako da sa onima koji su otišli i ne žele da se vrate, treba nastojati da se što više umrežavamo, kako migraciona područja koja već zaostaju u ekonomskom razvoju, ne bi dodatno osiromašila u kulturnom, intelektualnom i svakom drugom pogledu.
Svi mladi ljudi koji napuštaju svoje rodno mesto odlaze sa velikim bolom. Odlaze ne zato što to žele, nego zato što su na to primorani.
Nikom nije bolje da živi kao stranac u nekom drugom gradu, ili nekoj drugoj državi nego u svojoj rođenoj.
Veliki i razvijeni gradovi i urbane sredine ne prednjače samo u ponudi poslova i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu, već i u potencijalima za kvalitetniji život u vidu bolje ponude u oblastima nauke, kulture, sporta, zabave.
Prirodno je da mladi ljudi puni energije budu ambiciozni u pravcu ostvarivanja svojih ciljeva, pa je i logično što migriraju tamo gde mogu da dobiju ono najbolje što trenutno može da se ponudi. Da li je to uvek baš tako?
OK Radio: Da li ste ostvarili svoj san, kako na privatnom, tako i poslovnom planu?
- Izgradio sam sebe, osnovao porodicu, pronašao srodnu dušu, postao otac devojčice i dečaka.
I to sve ovde u Srbiji, u Vladičinom Hanu... Da, moguće je. Ja sam ostvario svoj srpski san...
Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta opštine Vladičin Han. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
