Lokalne vesti - Utorak 15.10.2024 - 11:09
„Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost- da niko ne bude gladan”
Foto: Promo
Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obeležava 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 2001. godine, a ovogodišnji slogan Svetskog dana hrane je: „Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost: da niko ne bude gladan”.
Hrana je osnovna ljudska potreba i pravo definisano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.
I pored razvoja poljoprivredne proizvodnje u cilju obezbeđenja dovoljnih količina hrane zadovoljavajućeg kvaliteta, skoro 800 miliona ljudi širom sveta suočava se sa glađu zbog ratnih sukoba, nepovoljnih vremenskih uslova i siromaštva.
Kada govorimo o pravu na hranu, govorimo o pravu na dostupnost dovoljnih količina zdravstveno ispravne hrane koja treba da obezbedi osnovne energetske i nutritivne potrebe kako bi se zadovoljili osnovni principi pravilne ishrane, redovni obroci i raznovrsnost, odnosno zastupljenost namirnica iz svih grupa u dovoljnim količinama.
Nasuprot tome, nepravilna ishrana u vidu preskakanja obroka tokom dana i unosa hrane velike energetske a male nutritivne vrednosti, u osnovi je nastanka brojnih hroničnih nezaraznih bolesti (prekomerne težine i gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, različitih malignih bolesti).
Osnovni principi pravilne ishrane su redovnost obroka tokom dana, pravilan izbor namirnica koje koristimo u svojoj ishrani, način njihove pripreme, ali i količina pojedinih namirnica koje svakodnevno koristimo.
Ključne činjenice i izazovi
• Skoro četvrtina dece mlađe od pet godina je niže u odnosu na svoj uzrast, a 7% dece ima nedovoljnu telesnu težinu za svoj uzrast.
• Skoro tri milijarde ljudi u svetu nije u mogućnosti da se hrani u skladu sa principima pravilne ishrane, a 2,6 milijardi žena i dece imaju nedostatak jednog ili više vitamina i minerala.
• Oko 2,5 milijardi odraslih i 37 miliona dece mlađe od pet godina je gojazno.
• Jedan od glavnih uzroka gladi u svetu su oružani sukobi – samo u 2023. godini u 20 zemalja u svetu 135 miliona ljudi je gladovalo zbog ratnih sukoba.
• Mali poljoprivredni proizvođači proizvedu oko trećinu ukupno proizvedene količine hrane.
• Na globalnom nivou 13% hrane propadne tokom žetve i transporta, a čak 19% hrane se baci u maloprodaji ili od strane potrošača.
• Klimatske promene značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a posebno nepovoljan uticaj imaju na male poljoprivredne proizvođače u seoskim domaćinstvima.
• Svake godine 600 miliona ljudi oboli, a čak 420.000 ljudi izgubi život od posledica unosa zdravstveno neispravne hrane.
Šta svako od nas može da uradi?
• Birajte sezonske namirnice i hranu koja se gaji u vašem okruženju
Prednost treba da ima sezonsko voće i povrće – u sezoni je jeftinije i kvalitetnije.
• Usvojite zdrave navike
Primenite principe pravilne ishrane: ne preskačite obroke, jedite raznovrsno i vodite računa o načinu pripreme hrane. Ohrabrite članove porodice, prijatelje i druge ljude u svom okruženju da se pravilno hrane.
• Podržite bilošku raznovrsnost
Povećajte i podržite organsku poljoprivredu, zaštitite useve od štetočina, obnovite ribarstvo i ekosistem.
• Vodite računa o pravilima za bezbednost namirnica koje koristite
1. Održavajte higijenu
̶ Obavezno perite ruke sapunom i vodom pre i tokom pripreme hrane.
̶ Operite ruke sapunom i toplom vodom posle upotrebe toaleta.
̶ Operite i dezinfikujte sve radne površine i pribor koji ste koristili za pripremu hrane.
̶ Zaštitite namirnice od insekata i glodara.
Brojni mikroorganizmi se nalaze u zemlji, vodi, vazduhu, ali i životinjama i ljudima. Njih ima na rukama, krpama za brisanje, sunđerima, priboru za jelo, daskama za pripremu hrane. Oni se prenose direktnim kontaktom prilikom pripreme hrane i tako mogu da dovedu do pojave različitih bolesti koje se prenose hranom.
2. Odvojte sveže od kuvanog
̶ Uvek odvojite meso i ribu od ostalih namirnica prilikom pripreme.
̶ Za pripremu svežih namirnica koristite poseban pribor i daske za sečenje.
̶ Čuvajte hranu u dobro zatvorenim posudama da biste izbegli kontakt između sveže i već pripremljene hrane.
Sveže namirnice, a posebno meso, riba i morski plodovi i njihovi sokovi, mogu da sadrže opasne mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice prilikom pripreme i čuvanja.
3. Kuvajte dovoljno dugo
̶ Kuvajte hranu temeljno, posebno meso, živinu, jaja i morske plodove.
̶ Pustite da supa i čorba vri nekoliko minuta da biste bili sigurni da je temperatura premašila 70 °C. Uverite se da su sokovi iz termički obrađenih mesa i ribe bistre boje, a nikako ružičasti.
̶ Ranije pripremljenu hranu prokuvajte pre upotrebe.
Dovoljno duga termička obrada (kuvanje ili pečenje) uništava mikroorganizme koji mogu biti opasni po zdravlje. Kuvanje na temperaturi preko 70 °C čini hranu bezbednijom za upotrebu.
4. Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama
̶ Ne ostavljajte skuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.
̶ Sve sveže i skuvane namirnice koje se brzo kvare neophodno je čuvati u frižideru (poželjno je na temperaturi do 5 °C).
̶ Prilikom otapanja zamrznutih namirnica prvo ih stavite u frižider nekoliko sati, a tek onda otapajte na sobnoj temperaturi.
Mikroorganizmi mogu da se razmnožavaju veoma brzo ukoliko se hrana čuva na sobnoj temperaturi. Ako su pak temperature ispod 5 °C ili preko 60 °C razmnožavanje većine mikroorganizama je usporeno ili zaustavljeno.
5. Koristite ispravnu vodu i sveže namirnice
̶ Koristite ispravnu vodu sa česme ili flaširanu vodu za piće ili pripremu hrane.
̶ Birajte sveže namirnice.
̶ Dobro operite povrće i voće pod mlazom hladne tekuće vode pre čišćenja i upotrebe.
̶ Proverite datum proizvodnje i rok trajanja namirnica na pakovanju.
Ako je voda uzeta sa izvora koji nije ispitan i sadrži mikroorganizme, oni mogu da naruše zdravlje. Pravilan odabir namirnica, njihovo pranje i ljuštenje smanjuje rizik od zaraze.
• Čitajte deklaracije na upakovanim namirnicama
Deklaracija vam daje korisne informacije o proizvodu, njegovoj energetskoj vrednosti, sadržaju ukupnih i zasićenih masti, sadržaju i vrsti ugljenih hidrata, sadržaju proteina, vlaknima, količini soli, alergenima, aditivima i drugim sastojcima.
• Podržite lokalne proizvođače hrane
Birajte lokalno proizvedenu hranu i tako podržite male poljoprivredne proizvođače. Jedite sezonske proizvode: jagode i paradajz su i ukusniji i nutritivno vredniji tokom letnjih meseci, u sezoni u kojoj uspevaju, iako se mogu nabaviti i tokom zime.
• Ne bacajte hranu – smanjite otpad od hrane
Planirajte obroke unapred i pripremite onoliko koliko možete da pojedete. Ostatke hrane donirajte narodnim kuhinjama ili ih iskoristitie za pravljenje komposta.
Zavod za javno zdravlje i ove godine u okviru obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, aktivnosti usmerava na informisanje i edukaciju stanovništva, a posebno dece i mladih u cilju sticanja znanja, formiranja ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa ishranom.
Ok Radio
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
