Četvoročlana porodica Gorana Totića iz Vranja živi u nehumanim uslovima sa vlagom i buđi koje su prekrile plafone u svim prostorijama u stanu i zbog koje su morali u jednoj od soba da razapnu i šatorsko krilo, kako im malter ne bi padao na glave.
Goran Totić ispod šatorskog krila u svojoj sobi. Foto: S.Tasić/OK Radio
Totići žive u Penzionerskim zgradama u Odžinki.
U jednoj od tih zgrada, u njenom potkrovlju, stanuje porodica Totić, otac Goran sa još troje maloletne dece.
Kako se približavate potkrovlju, oseća se sve jači misris memle, zapuštenosti i truleži.
Vrata otvara otac Goran, teturajući se i jedva se držeći na nogama, sav ispijen bolešću i nemaštinom.
Stančić od četrdesetak kvadrata ispunjen je raznoraznim stvarima, kesama, odećom.
U neokrečenoj sobi, neomalterisanog plafona, na koju se naslanja kuhinja, nalazi se nešto aparata, sto, nekoliko rasklimatanih stolica, krevet i kredenac.
To je ujedno dnevna i spavaća soba.
Sto, stolice, vitrine, svaki komad nameštaja pretrpan je, a na trosedu dok mi pričamo i ostavljamo pomoć, spava osmogodišnji Marko, koji se tek po koji put promeškolji, kad neko nešto kaže.
Goran Totić govori kako je nekada radio u Fabrici čokolade u Vranju, ali i da je u međuvremenu izgubio sposobnost za rad, ali i posao.
- Imam urološke probleme, zatim probleme sa kičmom, visok pritisak, obolele vene.
Trebalo bi da odem na opereciju u neki od kliničkih centrala u Nišu ili Beogradu, ali nisam u mogućnosti - dodaje on.
Kasno je prepodne u Vranju, vreme kada se iz susednih stanova čuje zveckanje posuda i mešaju se mirisi zaprške za pasulj, prženih paprika ili zagorelog mleka.
Kod Totića mirišu samo memla i bolest, drugih aroma ovde odavno nema, naročito ne onih koji se šire kad se kuva ručak za troje dece.
Najstariji Uroš (14) ne želi da se fotografiše, niti pak da kaže bilo koju reč o uslovima života, kao i o tome kako provodi raspust.
Njegova mlađa sestra Milica, nije bila u stanu. Otišla je kod majke, koja već duže vreme ne živi sa njima.
Uroš, Milica i Marko nemaju moderne telefone, ni kompjuter, za raspust ne idu na letovanje, a jedini pogled u svet su im televizor i odlazak u školu tokom godine.
- Živimo od socijalne pomoći i dečijeg dodatka, nema ni dvadesetak hiljada mesečno.
Struju su nam isekli zbog duga od oko 300.000 dinara.
Sada je opet imamo zahvaljujući privremenim merama i ugovoru o reprogramu.
Zimi se grejemo na struju, kvarcna grejalica sa jednim ispravnim štapom nam je sve tokom zime, ali je teško ugrejati ovakav stan, sa propalom stolarijom i bez izolacije - dodaje Goran.
Goran je učesnik rata na Kosovu i Metohiji, ali o tome nerado priča.
U kuhinji je puno praznih flaša i balona u kojima Totići zahvataju vodu iz kupatila.
A kupatilo, to je tek posebna i strašna priča, zapušteno, oronulo, memljivo.
Komšije kažu da je Goran divan otac, da pored teških uslova sa puno ljubavi i požrtvovanosti brine o deci.
Članice Kola srpskih sestara „Prepodobna Anastasija“, odnele suhumanitarnu pomoć za Totiće koju su one prikupile, kao i pakete hrane koje im je obezbedila NVO „Životna pomoć“ iz Vranja.
Svi koji žele da pomognu Totićima mogu to da urade na sledeći način:
Srbija
1. SMS na 7763 (100 dinara)
2. Račun: 160-279491-71
3. Pay Pal: www.paypal.me/szssrbija
S.T.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
