Lokalne vesti - Petak 30.03.2018 - 08:33
U finišu 52. „Borine nedelje“ u Vranju, održano je veče posvećeno ovogodišnjoj dobitnici nagrade „Borisav Stanković“, Grozdani Olujić.
Sa poslednje večeri 52.
Sama dobitnica nije mogla iz zdravstvenih razloga da prisustvuje, tako da je ovo prestižno priznanje uručeno njenom sinu, prof. dr Aleksandar Lešiću.
U svom pisanom obraćanju prisutnima, Grozdana Olujić je istakla das a velikim zadovoljstvom prima “jednu od naših najznačajnijih književnih priznanja”.
- Kao i svi veliki pisci, Bora Stanković je stvorio univerzalnu sliku svoga zavičaja, otkrivajući ispod običajne, vremenske i prostorne odežde, svima blisku dramu ljudske osujećenosti i prolaznosti.
U svetskoj knjievnosti ima mnogo pripovedača, ali niko nije, kao što su to učinili Bora i Dostojevski, preneo tako jak osećaj tuge zbog prolaznosti mladosti i života – napisala je književnica, dodajući da su je potresli Borini likovi devojaka I žena, mučenica i stradalnica.
Slađana Jaćimović, članica žirija, istakla je da se nagrada dodeljuje
Grozdani Olujić za
celokupno stvaralaštvo, a u povodu njenog romana
„Preživeti do sutra“, koji je napisan 1962. a objavljen tek prošle godine.
- Ovo je praktično njen drugi roman, napisan nakon prvenca „Izlet u nebo“ i u oba ostvarenja glavni junaci su mladi ljudi, adolescenti na granici između dva sveta.
I kao što u „Preživeti do sutra“ oblikuje složenu sliku rata, ne kroz opis velikih bitaka, već kroz preživljavalje običnih ljudi na prividnoj margini ratnih dejstava, ostvaruje tegobnu i pesimističku sliku poratne budućnosti u kojoj je malo mesta ostalo za varljivu nadu u bolju budućnost – rekla je Jaćimović.
Drugi član žirija, Aleksandar Laković, govorio je o cenzuri i autocenzuri u srpskoj književnosti i njenim posledicama.
-
Nakon romana prvenca, naredna tri romana Grozdane Olujić su prećutkivana, iako su svi nagrađivani, ekranizovani i prevođeni na strane jezike, ali je bilo i osporavanja, pa sve do nečega što je možda karakteristika i ove manifestacije, bojkota.
Ali nije samo ona imala ovakvu sudbinu, još veći paradoks je bio sa Rastkom Petrovićem, kada recenzenti i izdavači nisu prihvatili da štampaju njegov roman „Dan šesti“, jer u njemu nije slavio lik srpskih ratnika iz Velikog rata, a i sam je bio njegov učesnik – ukazao je Laković.
Zorana Opačić, priređivač romana “Preživeti do sutra” potcrtala je paralelu između Saše, glavnog junaka knjige i same autorke, koja je takođe imala sedam godina kada je počeo Drugi svetski rat.
- Taj roman je stajao dugo u fioci, ona je prilikom naših susreta govorila o njemu, kao i o „dečaku čije je detinjstvo ukrao rat“.
Zahvaljujući upornosti njenog sina, Aleksandra Lešića, koji je doneo rukopis iskucan na kucaćoj mašini, svi zajedno smo počeli da je ubeđujemo da je ipak došlo vreme i da je veoma značajno da se roman objavi. I jedva smo je ubedili – otkrila ja Zorana Opačić.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
