Predstavnici Asocijacije zdravstvenih radnika romske nacionalosti iz šest gradova i opština, uključujući i Vranje, razgovarali su nedavno sa gradskim čelnicima Vranja o unapređenju zdravstvene zaštite Roma.
Romska mahala u Vranju: ima li izlaza? FOTO OK Radio
Povod za razgovor bila je realizacija projekta ,,Karavan zdravlja", čiji je cilj unapređenje zdravstvene zaštite Roma.
O značaju preventivne zdravstvene zaštite Roma govorio je pomoćnik gradonačelnika dr Aleksandar Stajić, ističući da se kroz edukaciju svest o značaju zdravlja stanovništva stalno mora podizati na viši nivo.
- Lokalna samouprava u Vranju trudi se da izađe u susret svim potrebama manjinskih zajednica, a lično sam posebno zainteresovan za pomoć u oblasti zdravstvene zaštite.
To podrazumeva angažovanje svih struktura i na taj način možemo postići dobre rezultate. U tom smislu zdravstveni medijatori su neophodni, i mi se trudimo da za njih uvek držimo otvorena vrata.
Preventiva je danas neophodna, a to se posebno odnosi na romsku populaciju u Vranju. Zato želimo da pomognemo u svemu što možemo - kaže Stajić u izjavi za OK Radio.
Gradski većnik zadužen za manjinske zajednice Dejan Bajramović ukazuje na činjenicu da Romi usled loših uslova života nemaju dovoljno razvijenu svest o značaju zdravstvene zaštite i da će prioritet u 2017. godini biti permanetna edukacija stanovništva, školovanje i zapošljavanje medicinskog osoblja romske nacionalnosti i poboljšanje uslova za život Roma.
- Kako sam i najavio za OK Radio, radićemo se i na izradi Lokalnog akcionog plana za Romkinje i Rome, a deo planiranih aktivnosti biće usmeren na poboljšanje saradnje između ustanova na lokalnom i republičkom nivou - kaže Bajramović.
I sada, šta je to zdravstveni medijator? Najpre valja napomenuti da je Vlada Srbije u cilju unapređenja zdravstvene zaštite zaposlilo tridesetak Romkinja na mestima zdravstvenh medijatora, a od toga njih dve rade u Vranju, Danijela Marjanović i Tereza Šainović.
Uloga zdravstvenih medijatora je da budu karika između domova zdravlja i pripadnika romske nacionalne zajednice, da ih edukuju i upoznaju sa njihovim pravima i obavezama.
Uloga medijatora je najpre da učini dostupnim usluge koje pruža Dom zdravlja, jer oni praktično pripadaju službi polivalentne patronaže.
Široko je polje delovanja romskih zdravstvenih medijatora, i oni su stalno na terenu, među Romima, ali imaju i dnevnu saradnju sa domovima zdravlja, centrima za socijalni rad, Crvenim krstom i lokalnom samoupravom.
Medijatori su tu da pomognu pri izboru lekara opšte medicine ili ginekologa, ili da zakažu specijalističke preglede, da razgovaraju sa roditeljima, jednom rečju, oni treba da utiču na povećanje svesti romske populacije o očuvanju njihovog zdravlja i prevenciju hroničnih bolesti.
Tereza Šainović jedna je od dve romske zdravstvene medijatorke u Vranju.
Ona ocenjuje da je zdravstvena slika Roma ovde prilično loša, a da oni najveće probleme imaju sa kardiovaskularnim i malignim obolenjima, kao i dijabetesom.
- Žene nerado idu kod ginekologa, kao i ostali na preventivne preglede. A i kada se javljaju lekaru zbog siromaštva nisu u stanju da kupe odredjene lekove koji se plaćaju.
Prosećan životni vek Romkinja, kao najugroženije društvene grupe u Srbiji iznosi 48 godina i samo jedan od 100 Roma doživi šezdesetu godinu.
Razlozi su, pre svega, siromaštvo, uslovi stanovanja, nepravilna ishrana, rano stupanje u brak, fizička neaktivnost i neodgovornost o svom zdravlju.
Romska deca zbog siromaštva nisu dovoljno uhranjena a posledice po njihovo zdravlje su loše - objašnjava Šainovićeva.
Ona naglašava da zdravstvene medijatorke putem zdravstveno vaspitnog rada, odnosno kroz radionice rade sa mladima na teme planiranje porodice i kontracepcije, kao i na povećanju njihove svesti o značaju preventivnih ginekoloških pregleda.
- Najviše sam radila radionice na različitim temama, predavanja sa ženama u vezi prevencije malignih oboljenja, posle čega smo imali i organizovane preglede dojki od strane specijaliste, kao i u vezi reproduktivnog zdravlja.
Mogu da kažem da im se sviđa taj način rada, zato sto razmenjuju iskustva i informacije, druže se, i čuju nesto novo - kaže Šainovićeva.
Jedan od najvećih problema Romkinja u Vranju, ili bar onaj sa kojim se one najčešće susreću je problem reproduktivnog zdravlja.
Ginekolog u vranjskom Domu zdravlja Lidija Stojanović ističe da su Romkinje sada redovnije u pregledima, i da nemaju nekadašnje predrasude da li da uopšte dođu kod ginekologa ili ne.
- Romkinje sada dosta vode računa o svom reproduktivnom zdravlju, a mnoge od njih sada koriste i kontracepciju.
Na pregledima je redovnija mlađa populacija Romkinja, i to od 25 do 30 godina.
Dispanzer za žene Doma zdravlja u Vranju je ranijih godina učestvovao u projektima koji su se ticali reproduktivnog zdravlja, zaštite od neželjenih trudnoća, o polno prenosivim bolestima, kontracepciji i trudnoći, što je svakako odgovaralo njima da budu informisane o tome - kaže Stojanovićeva.
Ona dodaje da u Dispanzeru za žene sa Romkinjama imaju zdravstveno vaspitni rad, a ne samo pregled, kada Romkinje dođu u ovu ustanovu.
Na kraju, veoma važnu ulogu u čitavoj priči oko romskih zdravstvenih medijatora ima i Centar za prevenciju Doma zdravlja u Vranju.
Dragan Pešić napominje da je Centar na čijem se čelu nalazi imao više zajedničkih akcija sa romskim zdravstvenim medijatorkama u Vranju.
- To su one organizovale, najviše u Vranjskoj banji i Gornjoj čaršiji. Reč je o opsežnim akcijama koje su podrazumevale pre svega preventivne preglede i podelu edukativnog materijala.
Ono što je karakteristično za Rome je njihov kratak životni vek, a to pre svega dolazi iz njihovog nepoštovanja osnovnih zdravstvenih postulata.
Zato smo u Romskoj kancelariji organizovali i predavanja o dijabetesu, pošto smo primetili da je on na našem terenu naročito prisutan - kaže Pešić.
On ističe da su romski zdravstveni medijatori praktično deo zdravstvenog sistema Srbije, jer osim saradnje sa Centrom, imaju i odličnu saradnju sa Savetovalištem za mlade i Dispanzerom za žene.
Očigledno je da su zdravstveni medijatori danas neophodni Romima, da ta populacija od njih ima koristi, i da je neophodno da se njihov rad ozvaniči i omasovi.
Ostaje još da se vidi da li će i država imati sluh za ovakvu potrebu i pružiti neophodnu pomoć u ovom poslu.
O Roma tari Asocojacija taro sastipase bućarne taro šov dizja kote hem i Vranja, vakerde e šerunenca tari Vranja sar bi angljaripe o sastipe e romengo.
Povod aso vakeriba inje adava so kerelape o projekat „Karavani aso sastipe“, koleso cilj te vazdelpe o sastipe e romengo.
Kobor šeruni e prevencija aso sastipe e romengo vakerđa o pomoćniko tero gradonačelniko o dr Aleksandar Stajić, kova vekerđa so sikajbna šaj te barjaripe e svest e romengi kobor šeruno o sastipe.
- I lokalno samouprava ki Vranja mangela te del piko aso sa tikoripase amalipa, a me personalno injum te delpe piko ke sastipaso arakhipe.
Ko adava perela te angažujnenpe sa o strukture hem ađakhar šaj te ovelamen šukar rezultatija. Ko adava smisao sastipase medijatorja amenđe valjanena, hem amen olenge ikera phravde o udara.
I preventiva avdije neophodno, adava specijalno odnosinipe asi romani populacijaki Vranja. Adalese mangaja te da piko aso sa so šaj - vakerđa o Stajić ko intervju aso OK radio.
E dizjako većniko aso tikoripa ki Vranja o Dejan Bajramović vekeri so o Roma adalse so lošno đivdinena nanelen šukar svest tare sastipaso arakhipe hem so ko 2017. berš jek taro prioritetija ka ovel permanentno edukacija e romengi, sikavipe hem dejba buti aso romaen kola isilen medicinsko sikavni hem tećerelpe po šukar o Roma te đivdinen.
- Sar so vakerđum aso OK Radio, ka kera buti ko Lokalno akciono plan aso Roma em Romnja , a kotor ka ovel usmerime ko adava te đal anglal o borajba maškaro ustanove ko lokalno em nacionalno nivo - vakerđa o Bajramović.
Hem akana, soj adava sastipaso medijatori? Angleder sa valjani te vakera so i Vlada e Srbijaki sar bi kerela te đal anglal e sastipaso arakhipe e romengo dinđa bitu aso trijanda romnja ko thana sastipase medijatorke, a adalendar duj kerena buti ki Vranja, i Danijela Marjanović hem i Tereza Šajinović.
E sastipase medijatorke isilen uloga te oven karika maškaro sastipase khera hem o Roma , te sikavenlen te vekerenlenge save pravija isilen hem save obaveze.
O medijatorke valjani te keren dostupna o usluge kova dela o Sastipaso kher, adalse so on perena ki polivalentno patronaža.
Bulo o polje kote o romane sastipase medijatorke delujnena, hem on stalno ko tereni, maškaro Roma, hem on svako dive ko sastipase khera, ko centrija aso socijalni rad, Lolo krsto hem lokalno samouprava.
O medijatorja athe te vakeren kote te đan o Roma ko doktori ja ko ginekologi, ja te zakažinen specijalistička pregledija, te vakeren e roditeljenca, ko jek lafi, on valjani te keren te vazdelpe i svest tari romani populacija ko arakhiba o sastipe hem ki prevencija taro hronična naboremipa.
I Tereza Šainović jek taro duj sastipase medijatorke ki Vranja. Oj vakeri so e sastipasi situacija ko Roma ki Vranja nane šukar, hem so o Roma najbut problemija isilen ko kardiovaskularna hem maligna nambormipa, hem o dijabetis.
- O romnja na đana ko vahti ko ginekologi, hem ko aver preventivna pregledija. A ked đana ko doktori adalese soj ćorore nanelen pare te ćinen lekija kola platinenape.
O prosečno rok aso romnja, sar najugroženo amalipaso kedipe ki Srbija 48 berš hem samo jek taro šel Roma avela đi o 60 berš.
Sose adava ađakhar, anglo sa šaj te ovel, so e Romen nane šukar uslovija ko stanovanje, so na parvarenape sar so valjani, so terne đerđinena ko brak, so fizički nane aktivna hem so nane odgovorna premalo po sastipe.
O romane ćhavore adalese soj ćorore nanelen te han kobor valjni hem adalese adava lošno utičini ko olengo sastipe - vakeri e Šainović
Oj vakeri so e sastipase medijatorke ko radionece kerena sastipaso vaspitno butie ternenca ko teme sar te planirinen porodica hem kontracepcija, hem taro preventivna ginekološka pregledija.
- Najbut kerđum buti ko radionice tariprevencija aso maligna nambormipa, pala soste geljam ko organizujme pregledija o ćućija ko specijalista, hem ko reproduktivno sastipe.
Šaj te vakerav so olege asavki buti šukar, adalese so sare vakerena pe iskustvija hem ulavena o informacije, borajnena maškara pete, hem šunena so isi nevo - vakeri i Šainović
Jek taro najbaro problemi e romnjengo ki Vranja ko reproduktivno sastipe.
O ginekologo ke vranjako Sastipaso kher i Lidija Stojanović vakeri so o romanja akana po but đana ko pregledija, hem nenelen predrasude sar angleder ked na ale ko ginekologi.
- O romnja akana dikhena po reproduktivno sastipe, a po but olendar akana lena da kontracepcija.
Ko pregledija po redovna o terne romanja, taro 25 đi o 30 berš.
O dispanzer aso đuvlja ko Kher aso sastipe ki Vranja ko anglune berša inje ko projektija kola injelen tema reproduktivno sastipe, arakhiba taro bimanglo khamnipe hem polno prenosiva nambormipa, kontracepcija hem khamnipe, so odgovorini olenge te oven informišime - vakeri e Stojanović.
Oj panda vakerđa so ko Dispanzeri aso đuvlja e romanjenca kerelape sastipasi edukacija a na samo pregled, ked o romanja avena ki akija ustanova.
Ko agor, but šeruni uloga ko sa o lafi taro sastipase medijatorja isile o Centar asi prevencija ko Kher aso sastipe ki Vranja.
O Dragan Pešić vakeri so o Centar so ov legari injele po but akcije kola kerdpe katane e romane sastipase medijatorkenca ki Vranja.
- On adava organizujnde, najbut ke Vranjski Banja hem ki Uprini čaršija. Athe lafi taro akcije kolte kerđepe preventivna pregledija hem dejba edukativna materijalija.
Okova so karakterišini e Romen olengo tikoro živdipaso veko, a anglo sa adava so na ikerenape ko sastipase postulatija.
Adalse ki Romani kancelarija organizujnđam hem vakeriba taro dijabetis, adalese so dikhljam da isi but roma kolen isi dijabetis - vakeri o Pešić.
Ov vakeri so o sastipase medijatorja kotor tare sastipaso sistemi ki Srbija, adalese so on isilen saradnja e Savetovališteja aso terne hem Dispanzerreja aso đuvlja.
Dićhola da o sastipase medijatorja avdije but valjanena aso Roma, so on isilen šukaripe, hem so valjani te barjaripe hem te kerelpe te ovel zvanično olengi buti.
Aćhola samo te dićhol da li e država ka ovella sluh te dikhel adava hem te del so valjani asi akija buti.
Ovaj tekst produciran je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Šunen E Romen". Stavovi izneti u tekstu isljučiva su odgovornost OK Portala i ni na koji način ne odražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
