Nacionalne vesti - Subota 14.09.2019 - 13:45
Kako bi izgledao najveći evropski Prajd ako Beograd bude izabran za domaćina i šta bi to donelo LGBT ljudima u Srbiji i regionu?
Šta Euro Prajd donosi LGBT zajednici? FOTO: Profimedia
Veliki je, gotovo civilizacijski skok od krvavih glava, zvuka policijskih pištolja i vandalskog nasilja na beogradskim ulicama u prvim pokušajima održavanja Prajda 2001. i 2010. godine, do srpske prestonice kao mogućeg domaćina Euro Prajda 2022.
Euro Prajd - najveći međunarodni prajd u Evropi koji okuplja i do više stotina hiljada gostiju - mogao bi da doprinese da problemi LGBT zajednice na Balkanu budu vidljiviji, ali bi obogatio i turistički potencijal Beograda, kaže Marko Mihailović iz Beograd Prajda za BBC na srpskom.
Odluka da li će Beograd biti domaćin biće doneta 21. septembra, tokom godišnjeg zasedanja Evropske asocijacije organizatora prajdova u Bilbau. U igri su i Barselona, Dablin, kao i grupa organizacija iz Portugala.
Premijerka Ana Brnabić dala je ""punu podršku" kandidaturi Beograd Prajda u zvaničnom pismu Evropskoj asocijaciji organizatora Prajdova, uz obećanje da će Vlada Srbije pomoći organizacionom timu da osigura bezbedan i uspešan događaj.
"Euro Prajd u Beogradu pomoći će da se u široj javnosti istaknu specifični problemi sa kojima se LGBT zajednica suočava, a biće važan faktor u promociji šireg prihvatanja i poštovanja različitosti i slobode", napisala je Brnabić.
Šta je Euro Prajd i kako se bira domaćin?
Prvi pan-evropski prajd je organizovan u Londonu 1992. godine, a licencu za ovaj događaj drži Evropska asocijacija organizatora Prajdova (EPOA). Beograd Prajd je član od 2015. godine.
Svi članovi imaju pravo da se kandiduju za domaćina tri godine ranije, nudeći predlog programa ove manifestacije. O izboru glasanjem odlučuju ostale zemlje-članice.
Par decenija unazad, domaćini su pretežno bile metropole država sa većim slobodama i stepenom zaštite ljudskih prava LGBT osoba - poput Madrida, Stokholma ili Amsterdama.
Ipak, zabeležena su dva izuzetka - Varšava i Riga, koje se kotiraju još niže od Srbije, po proceni organizacije ILGA.
Aktivisti iz Poljske i Letonije kažu da je Euro Prajd u njihovim prestonicama bio "istorijski događaj", neka vrsta okidača za društvene promene koje su usledile.
Među članicama ima i predstavnika zemalja koji "više vole zabavu" pa tako biraju gradove koji nude takav program, kaže za BBC Tomaš Bačkovski, aktivista iz Poljske koji je 2010. bio inicijator i organizator varšavskog Euro Prajda.
On se nada da među članovima ipak ima "dovoljno pametnih ljudi koji shvataju da je zemljama poput Srbije ili generalno Balkana potreban ovakav događaj".
Šta Euro Prajd donosi LGBT zajednici?
Euro Prajd u Beogradu pre svega može doneti veliku vidljivost za LGBT ljude, sa Bačkovskim je saglasna i Kristin Garina, aktivistkinja koja je radila na organizaciji Euro Prajda u Rigi.
Kada je u Rigi 2015. održan Euro Prajd, prvi put je bilo više učesnika iz tamošnje LGBT zajednice i njihovih saveznika nego stranih gostiju, kaže Garina za BBC na srpskom.
Posle pet godina, u ovoj zemlji više nije prihvatljivo dovoditi u pitanje pravo na javno okupljanje, homofobičnih ispada političara na granici govora mržnje gotovo više nema, a poboljšala se i saradnja sa lokalnim vlastima, objašnjava ona.
I u Poljskoj je održavanje Euro Prajda 2010 bilo neka vrste prekretnice, smatra Bačkovski. U godinama koje su usledile, sve više ljudi iz LGBT zajednice počelo je da se autuje i izražava slobodnije, a otvoreno je desetak novih LGBT kafića i barova.
Međutim, položaj LGBT ljudi u ovim zemljama je, po rečima aktivista, i dalje prilično loš. Julija Maćoha, aktivistkinja mlađe generacije iz Poljske, kaže za BBC da "LGBT ljudi ne postoje u zakonu", kao i da su još uvek žrtve progona desničara i religijskih grupa u toj zemlji.
Ipak, i u drugim gradovima Poljske se odnedavno organizuju Prajd šetnje, a u borbu za zaštitu prava LGBT ljudi uključuju se i njihovi roditelji, kaže Maćoha.
Beograd Prajd, za razliku od organizacija u Letoniji i Poljskoj, poslednjih godina ima podršku vlasti.
Donet je i niz zakona koji, makar na papiru, štite ljudska prava LGBT ljudi, među kojima su i Zakon protiv diskriminacije i institucija zločina iz mržnje u krivičnom zakoniku.
Realnost se, ipak, neretko razlikuje od teorije. Po evidenciji organizacije Da se zna, broj napada na LGBT ljude je za čak 30 odsto veći nego godinu dana ranije, a po oceni međunarodne organizacije ILGA Srbija se nalazi na dnu.
Pomešana osećanja u zajednici
U samoj LGBT zajednici u Srbiji povodom mogućeg održavanja Euro Prajda u Beogradu vladaju pomešana osećanja - od radosti do skepse.
Vladica Jovanović kaže da joj je drago što se Beograd kandidovao, ali i da bi trebalo da izgleda kao i u drugim zemljama - da ceo grad prihvati i podrži događaj - kako bi zaista bio značajan za LGBT zajednicu.
"Ne mogu zamislim da se to desi u Beogradu za manje od tri godine, uzevši u obzir kako izgleda naš Prajd, niti da stotine hiljada turista dođe u grad iz koga i dalje svako malo stižu vesti o napadima na LGBT osobe", kaže ona za BBC na sprskom.
Goran, dvadesetdvogodišnji student iz Beograda, kaže da je njemu prajd jako važan jer je zahvaljujući njemu zajednica vidljivija.
Ipak, Euro Prajd je iz njegovog ugla pre svega turistički događaj, čije održavanje nema značajan ili direktan uticaj na položaj LGBT zajednice na Balkanu.
"Naravno da bi me obradovalo da Beograd dobije rezidenturu Euro Prajda jer bi bio najveći i najveseliji beogradski prajd dosad, ali i da je ne dobije - svakako mi je bitnije da mogu partnera da posetim u bolnici, da se za deset godina venčam, dobijem dete i razvedem, te da sa svojim budućim partnerom uživam iste privilegije kao i strejt parovi", kaže Goran.
U Beogradu se nekoliko godina unazad održavaju dva različita prajda - u junu i septembru, usled podele među samim LGBT organizacijama.
Ova činjenica ukazuje da su aktivizam i borba za prava LGBT ljudi u Srbiji osetno oslabljeni i nedostaju im konkretniji politički zahtevi, smatra Vladimir Bjeličić, zbog čega otvara pitanje i šta zaista Beograd dobija ukoliko bude domaćin Euro Prajda.
On podseća i da "živimo u paradoksalnoj državi čija premijerka evidentno ima pravo da realizuje porodicu i bude majka, iako ostale LGBT osobe zakonski to ne mogu da učine", referirajući na nedavnu odluku Ministarstva zdravlja kojom se LGBT ljudima uskraćuje mogućnost da budu davaoci reproduktivnih ćelija i embriona.
BBC News, OK Radio
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
