Čak trećina opština u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih, a u njima živi skoro milion stanovnika. Iz ovih siromašnih krajeva ljudi se masovno iseljavaju.
U teškoj situaciji se nalazi 48 nerazvijenih opština, u kojima je stopa razvoja 60 odsto ispod republičkog proseka.
Da je Srbija regionalno raspolućena zemlja znaju svi, a ponajviše oni koji žive daleko od Beograda i Novog Sada. Upravo u Beogradskom i Južno-bačkom okrugu, kažu podaci Agencije za privredne registre, posluje čak 55 odsto preduzeća u Srbiji.
Druga strana ”medalje" su najnerazvijeniji okruzi - u njih pet je registrovano svega 3,7 odsto firmi - tačno 4.111. Zaključno sa novembrom u topličkom kraju je poslovalo 524 firme, u Pirotskom 605, Zaječarskom 818, Borskom 885 i Jablaničkom - 1.279.
Predsednik opštine Nova Crnja Pera Milankov kaže da bi predsednika Borisa Tadića, da može s njim da razgovara u “četiri oka", zamolio da odmah protera birokratiju iz državne uprave, koja je najveći razlog što ih investitori zaobilaze u širokom luku. "Pronašli smo ozbiljnog investitora iz Nemačke koji želi da uloži ogromna sredstva u našu opštinu. Ali, muka me hvata kada vidim kolika nam papirologija treba", ističe Milankov. On upozorava da je situacija teška jer od 13.000 stanovnika samo 10 odsto ima posao. "Nezaposlenost je ogromna, kao i siromaštvo! Od 13.000 stanovnika u Novoj Crnji radi samo 1.300 ljudi", upozorava Milankov.
Iako poslodavci u nerazvijenim područjima mogu da računaju na posebne podsticaje države, pa i jeftiniju radnu snagu, posao im na kraju, kažu ekonomisti, zavisi od tržišta. A ono je u tim delovima - ograničeno.
"U Beogradu čovek može da otvori šta hoće, frizerski salon, pekaru, i čim otvori vrata - ima ogromno tržište", smatra ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org.
On objašnjava da "što je gustina naseljenosti manja, manje je firmi, manje prihoda i manje šanse za rad. Samo sa novim proizvodnim ulaganjima nešto može da se promeni, ali treba vremena i da novi projekti uđu u statistiku. Sve je manje nade da će neko želeti da živi južnije od Beograda, a Beograd i Novi Sad se, s druge strane, povezuju u jedan centar preko Inđije, Pećinaca i Pazove".
Predsednik opštine Trgovište Darko Tomić upozorio je da su se iz ove siromašne varošice u prethodnih šest meseci iselile 43 porodice. "Svi su otišli u Beograd, što znači da su uzeli 100 radnih mesta nekome u prestonici", rekao je Tomić.
Koliko se u nekom kraju radi, vidi se i po obračunu fonda zarada po kvadratnom kilometru. Ova metoda na prvo mesto u Srbiji stavlja Novi Sad. U ovom gradu je po kvadratnom kilometru u oktobru isplaćeno u proseku - 7,8 miliona dinara zarada. Istovremeno je u prestonici isplaćeno 5,3 miliona dinara plata po istoj jedinici površine.
A među pet okruga sa najmanje firmi, po nivou plata, najlošije stoji Toplički - na kvadratnom kilometru je isplaćeno svega 154.270 dinara zarada. Sledi Zaječarski - 167.419 dinara, Pirotski - 229.843, Borski - 253.909 i Jablanički - 290.721.
Gledajući statistiku platnih fondova, reklo bi se da je najsrećniji onaj koji radi na Vračaru. Ova beogradska opština, površine od tri kvadratna kilometra, u oktobru je isplatila više od milijarde i po zarada. U proseku je isplaćeno - 568,9 miliona dinara po kvadratnom kilometru, pokazuju podaci Miroslava Zdravkovića.
Novosti
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
