Nacionalne vesti - Ponedeljak 23.04.2018 - 06:46
Odmah po dolasku na čelo Ministarstva kulture i informisanja, sredinom 2016. Vladan Vukosavljević je rekao da će nova medijska strategija biti doneta u narednih šest meseci, kao i da „veruje da će to dovesti do seta novih zakona u oblasti medija“. Vukosavljević je još tada zauzeo stav da povlačenje države iz vlasništva u medijima nije „nužno svugde i u svakoj prilici“. Obećao je da će „maksimalno delovati na suzbijanju „telesne i jezičke pornografije u medijima“, rešiti pitanje Tanjuga, Politike i Večernjih novosti. Od tada do danas je prošlo 20 meseci a da Srbija nije dobila ni novu strategiju ni nove zakone.
Rešenja na pomolu i tako godinama FOTO: Profimedia
Od novog državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića medijski radnici su u međuvremenu dobili poruku da Ministarstvo nije nadležno za napade na novinare jer „svako treba sebe da štiti“, piše Insajder.
Iako, ukinuta nakon donošenja Zakona o javnom informisanju 2015. godine , agencija Tanjug je nastavila da radi i dobija sredstva od državnih organa.
Javnost još nije dobila odgovore na pitanja o vlasničkoj strukturi Večernjih novosti i Politike. Mediji bliski vlasti, koji redovno krše kodeks nastavili su da dobijaju sredstava putem konkursa za sufinasniranje sadržaja od javnog značaja, kao i ekskluzivna prava na gostovanja najviših državnih zvaničnika.
Pojedini, kritički orjentisani mediji dobili su posebnu pažnju poreske inspekcije.
Posle 23 godine postojanja ugašene su Vranjske novine. Evropska federacija novinara je objavila nekoliko saopštenja za javnost u vezi sa Srbijom, ukazujući na dramatično pogoršanje medijskih sloboda, nakon čega su odlučili da u Srbiju pošalju međunarodnu misiju.
U poslednjem izveštaju Evropske Komisije navodi se da Srbija u pogledu slobode izražavanja nije ostvarila nikakav napredak, da su pretnje, zastrašivanje i nasilje protiv novinara i dalje prisutni, da se zakoni o medijima se još ne primenjuju u potpunosti.
Za sve to vreme ministar Vukosavljević je uporno ponavljao da su rešenja na pomolu i da će odgovore na sva pitanja dati najavljena medijska strategija.
Nacrt strategije nelegitiman?
Rok za izradu tog dokumenta pomeran je nekoliko puta a Nacrt strategije konačno je završen 6. marta 2018 i pored činjenice da su zbog imenovanja Aleksandra Gajovića za državnog sekretara, Radnu grupu za izradu tog dokumenta još u oktobru prošle godine napustili predstavnici najvećih medijskih i novinasrkih udruženja.
Oni su nacrt strategije označili nelegitimnim.
Kada je Srbiju nedavno posetio predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir, imenovan na tu funkciju u julu prošle godine, primili su ga i predsednik države i predsednica Vlade, ali ne i ministar kulture i informisanja. Umesto ministra Vladana Vukosavljevića, Dezira je primio državni sekretar za informisanje u tom ministarstvu Aleksandar Gajović, čiju smenu traže i novinarska udruženja i Insajder.
Nakon ove posete iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučić stiglo je saopštenje u kom je posebno zanimljiv deo koji se tiče medijske strategije.
Naime, predsednik Vučić saopštio je da će se o strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji, Beograd konsultovati sa OEBS-om.
Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir istakao je da je važno da se sva medijska udruženja uključe u kreiranje tog dokumenta.
Zanimljivo je međutim, da je u tom trenutku, bar što se tiče resornog ministarstva, strategija već završena.
Jačanje uloge države
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović saopštio je 27. marta da je završena Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine. Odmah nakon toga, novinari Insajdera su od Ministarstva tražili taj dokument ali nam je rečeno da će tekst strategije biti objavljen kada prođe nadležne državne službe.
„Tekst nacrta Strategije je dostavljen nadležnim državnim organima na mišljenje. Kada Ministarstvo kulture i informisanja dobije mišljenje od nadležnih državnih organa o tekstu nacrta Strategije biće započeta procedura dobijanja saglasnosti za javnu raspravu koja će biti održana u više gradova Republike Srbije. Čim utvrdimo agendu javnih rasprava, tekst nacrta Stregije će biti postavljen na sajtu Ministarstva kulture i informisanja“ navodi se u pisanom odgovoru Insajderu.
Još uvek međutim nije poznato koje će se državne službe i institucije izjašnjavati o predloženom tekstu strategije kao ni kada će javna rasprava početi.
U međuvremenu, u javnosti se pojavio nezvanični nacrt strategije, odnosno radna verzija, sa nekoliko spornih predloga.
U tom dokumentu kao jedan od osnovnih ciljeva, ističe se jačanje uloge države u „ostvarivanju javnog interesa“.
Navodi se mogućnost osnivanja novih javnih servisa na nacionalnom, pokrajinskom i regionalnom nivou, što je u potpunoj suprotnosti sa prethodnom strategijom i usvojenim zakonima.
Nezvanični nacrt strategije predviđa „kontinuirano i održivo finansiranje postojećih javnih servisa, kao i javnih servisa koji će eventualno biti osnovani“ kao i „mogućnost uvođenja javno privatnog partnerstva kao modela daljeg razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji“.
Problem je međutim što nije jasno koji mediji i na osnovu kojih kriterijuma će biti parteneri države ili će im kao budućim javnim servisima biti obezbeđeno „kontinuirano“ finansiranje.
Po svemu sudeći, jedan od tih medija mogao bi da bude Tanjug, jer se u tekstu nacrta u koji je Insajder imao uvid, navodi da „država može da bude osnivač nacionalne novinske agencije čiji će rad regulisati posebnim zakonom“
Tanjug inače, uprkos važećim zakonima i odluci Vlade Srbije iz novembra 2015. godine da bude ugašen, nikada nije prestao sa radom.
Osim za ovu agenciju, najavljeno je i donošenje regulative za dnevne listove Politika, Dnevnik i Večernje novosti. Pretpostavka je da to znači da će se, uprkos zakonskoj obavezi da ove kuće budu privatizovane, tražiti novi modeli za njihovo dalje funkcionisanje.
Radna verzija nacrta strategije predviđa i formiranje nezavisnog regulatornog telа za štampane medije.
Kako se navodi, cilj je sprečavanje pojava dezinformacija, lažnih vesti, govora mržnje, svih vidova diskriminacije, povrede dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava.
Istovremeno, u ovom dokumentu stoji da se u praksi ne prepoznaje uloga postojećeg Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u sprečavanju netačnih informacija, obmana, šunda i tabloidnog sadržaja.
To je najblaži mogući opis nerada ove institucije a da se pri tome u radnoj verziji nacrta ne predviđaju nikakve konkretne mere za poboljšanje funkcionisanja REM-a već se predviđa osnivanje istog tela, samo ovoga puta nadležnog za štampane medije.
Štampanim medijima, odnosno kršenjem kodeksa u dnevnim listovima do sada se bavio Savet za štampu, nezavisno telo koje čine predstavnici medijske industrije i profesionalnih udruženja.
Zanimljivo je i da se u ovoj radnoj verziji strategije kao jedna od mera navodi onemogućavanje da proizvođači medijskih sadržaja mogu biti i distributeri i obrnuto, ni preko povezanih lica.
Podsetimo, televizija N1, koja je jedan od retkih elektronskih medija koji je kritički orjantisan prema vlasti, u vlasništvu je američkog investicionog fonda "Kolberg Kravis Roberts" (KKR), koji istovremeno poseduje i kablovskog distributera SBB.
Insajder, OK Radio
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
