Nacionalne vesti - Ponedeljak 11.10.2021 - 12:03
Na vrhuncu Hladnog rata i zategnutih odnosa Moskve i Vašingtona, tadašnja jugoslovenska prestonica bila je oaza mira – okupila je čelnike država koje su želele da ostanu izvan blokova.
FOTO: Muzej Jugoslavije
Tek što je bio podignut Berlinski zid, koji je i fizički i simbolički razdvajao već duboko podeljeni svet na Istok i Zapad, u Beogradu je održana prva konferencija Pokreta nesvrstanih 1961.
Drugi put to će se desiti i pred sam pad Berlinskog zida, koji simbolički označava kraj komunizma.
Beograd je 1989. ponovo ugostio čelnike pokreta, ovog puta brojnije i politički značajnije na međunarodnoj sceni.
To su bila prva i poslednja konferencija u državi koje već tri decenije nema na mapama.
Ovih dana u Beograd diplomate dolaze da proslave šezdeseti rođendan pokreta čiji su lideri bili jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito, indijski Džavaharlal Nehru i egipatski Gamal Abdel Naser.
Na mestu odakle je sve počelo 2011. obeleženo je i pola veka postojanja jubilarnim samitom ministara Nesvrstanih.
Višestruke veze
Šta je tajna veza ovog grada i pokreta koji danas okuplja 120 zemalja, ali ne i bivše jugoslovenske republike?
„Veza Beograda i Pokreta nesvrstanih bila je višestruka“, kaže Petar Žarković sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
„Kada je u Beogradu održana prva konferencija nesvrstanih država 1961. mnogobrojne delegacije iz različitih delova sveta prvi put su mogle u jednoj evropskoj prestonici da prigrabe simpatije za nedaće i težnje u međunarodnim odnosima.
„Beograd je postao važna stanica različitih konsultacija, pregovora i međunarodnih inicijativa diplomata iz Trećeg sveta“, ocenjuje Žarković.
Bilo da se radilo o krizi na Bliskom istoku ili u Jugoistočnoj Aziji, uvek se tražilo mišljenje jugoslovenske diplomatije, dodaje ovaj istoričar.
„Josip Broz Tito je nadživeo mnoge osnivače Pokreta, zbog čega je tokom sedamdesetih bio ujedno simbol njegovih temeljnih vrednosti“, ističe on.
Na pitanje šta je Beograd značio azijskim i afričkim zemljama i liderima, Žarković odgovara da je ovaj grad simbolizovao Jugoslaviju i njenu vanblokovsku međunarodnu strategiju sa Titom kao personifikacijom.
„Mnogo je moglo da se nauči iz ‘jugoslovenskog iskustva'“, tvrdio je Nehru još sredinom 1950-tih godina.
„Mogućnost da se ostane izvan vojno-političkih blokova, i da se ostane ‘svoj’ u Evropi, bilo je dragoceno saznanje za veliki broj država koje su tek nastale sa procesom dekolonizacije“, kaže istoričar.
U vreme osnivanja Pokreta, na konferenciji u Beogradu bilo je 25 delegacija i 40 posmatrača.
Jedini evropski predstavnici bili su Jugoslavija i Kipar – sve druge države pripadale su jednom ili drugom bloku.
Tada je sa 24 političara bila i jedna žena – Sirimavo Bandaranaike, premijerka Šri Lanke.
„Volim da napravim paralelu, u Beogradu su održane prva i poslednja hladnoratovska konferencija.
„Nekoliko nedelja pre prve je podignut Berlinski zid, a mesec i po dana posle ove 1989. pao je Berlinski zid“, kaže za BBC Jovana Nedeljković iz Muzeja Jugoslavije.
Šta su Nesvrstani danas?
Značaj Pokreta nesvrstanih daleko je manji nego proteklih decenija, saglasni su brojni teoretičari.
„Međutim, razoružanje, ekonomsko zaostajanje mnogih afro-azijskih država, nerešeni sporovi još iz perioda Hladnog rata (Bliski istok) i dalje su prisutni“, napominje Petar Žarković.
Ljubica Spaskovska, docentkinja na Departmanu za istoriju Univerziteta Eksiter, podseća da su neki od ciljeva iz vremena Nesvrstanih i danas na agendi Ujedinjenih nacija.
„Tokom 2016. UN su objavile pregled glavnih međunarodnih ekonomskih i političkih izazova koji se moraju rešiti kako bi se postigli ciljevi Deklaracije o uspostavi novog međunarodnog ekonomskog poretka iz 1974. godine.
„Izveštaj potvrđuje da su neke ideje iz 70-tih još relevantne i korisne za aktuelnu 2030. agendu održivog razvoja“, ističe Spaskovska.
„Kada sam istraživala arhiv UN-a u Njujorku i imala priliku da posetim kompleks, shvatila sam da se sve te debate oko samoodrživog razvoja, slobodnog tržišta, Jug-Jug saradnje, kao i fer trgovina i sama Grupa 77 zemalja (koalicija država u razvoju) i danas nastavljaju, samo bez nas“, kaže istoričarka poreklom sa Balkana.
Obeležavanje 60. rođendana tamo gde je sve počelo
Kao što je 2011. u Beogradu obeleženo pola veka postojanja ovog pokreta velikim ministarskim skupom, tako je i ove godine srpska prestonica u pomalo prazničnom raspoloženju uoči skupa povodom 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja.
Ulice su okićene zastavama zemalja članica Nesvrstanih, iako to neće biti zvanična konferencija koje se dešavaju inače svake tri godine.
Tokom raspada Jugoslavije 1992. ova država, jedan od temelja pokreta, isključena je iz članstva, jer je prekršila jednu od osnovnih odredbi – miroljubive koegzistencije.
Novonastale države Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina danas imaju status posmatrača, a pokret okuplja 120 članova.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da se od ponedeljka 11. oktobra u Beogradu očekuje više od 100 stranih delegacija među kojima će biti oko 40 šefova diplomatija.
On je objasnio da se Nesvrstani danas vezuje za dva pojma – Josipa Broza Tita i Beograd.
Na skupu će govoriti, pomalo paradoksalno, predstavnik nekada vrlo svrstane Moskve, danas države posmatrača u Pokretu nesvrstanih.
Kako je najavljeno, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov će u Beogradu pročitati pozdravno pismo predsednika Vladimira Putina, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Organizacija tog sastanka pomalo je začudila istoričara Petra Žarkovića.
„Političke vlasti u Beogradu jasno stoje na poziciji negacije i osporavanja nasleđa socijalističke Jugoslavije u svakom smislu.
„Niti jedna pozitivna tradicija iz tog perioda nije očuvana“, smatra Žarković.
U nacionalno angažovanoj kulturi sećanja nema pominjanja Josipa Broza Tita, jugoslovenskog internacionalizma i socijalističkih vrednosti, dodaje.
„Sve su to bile poveznice Pokreta nesvrstanosti.
„Ideje uvek možete da falsifikujete, ali onda više nisu autentične“, navodi istoričar.
Ipak, smatra da bi Srbija na sastanku sa diplomatama mogla da se angažuje na popularisanju onih načela Pokreta koje bi mogle da joj posluže u regionalnoj politici.
„Nemešanje u unutrašnje poslove drugih država, miroljubiva koegzistencija, jednakost i poštovanje drugih političkih opredeljenja mogu poslužiti srpskoj diplomatiji u stvaranju mnogo povoljnijeg i bezbednijeg ambijenta na Zapadnom Balkanu“, predlaže Žarković.
BBC News, OK Radio
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
