Nacionalne vesti - Petak 06.02.2026 - 09:54
Prema najnovijim podacima istraživačkog centra Demostat, troškovi za hranu predstavljaju najveći deo kućnog budžeta u Srbiji i daleko premašuju udeo koji se izdvaja u većini zemalja regiona.
Foto: AI ilustracija
Prosečna srpska porodica u avgustu prošle godine je za osnovne namirnice izdvajala oko 42,5 % prosečne zarade, što je za 1,5 % više nego na početku godine, dok se potrošačka korpa u istom periodu povećala za oko jedan procenat.
Veći udeo troškova za hranu od Srbije među zemljama iz okruženja ima samo Crna Gora.
U troškovima slovenačkih porodica od hrane dominantniju ulogu imaju troškovi prevoza, komunikacija i stanovanja.
U Hrvatskoj porodice na hranu troše tek nešto iznad četvrtine prosečne plate.
Luksuznije varijante obračuna tvrde da bi pristojan život porodicu u Beogradu koštao 2.370 evra, u Podgorici 2.184, Zagrebu 2.811 a u Ljubljani 2.919 evra.
Poređenja radi, porodice u SAD za troškove ishrane izdvajaju 6% potrošnje, u Velikoj Britaniji 8% a u Nemačkoj oko 11 % istražuje
Demostat.
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji sadrži znatno oskudniji spisak namirnica i izdataka dok se potpuno ignoriše potreba za većim udelom stavki poput obrazovanja, zdravstva, kulture, nije predviđeno ni izdvajanje za godišnji odmor niti ono što je u Evropi standard, da se i u minimalnoj potrošnji predvidi bar pet odsto za štednju.
Apsurd je postojanje minimalne potrošačke korpe u Srbiji, jer ona svedoči o siromaštvu i ne daje nadu da se iz njega izađe.
Ovo stavlja Srbiju među zemlje s najvećim udelom troškova hrane, odmah iza Crne Gore, gdje se procenjuje da domaćinstva izdvajaju oko 47,7 % plata za hranu, dok se u Hrvatskoj i Sloveniji taj udio kreće znatno niže, oko 26–27 % i 16 % respektivno.
Analiza ukazuje da, iako se potrošačka korpa koristi kao mera osnovnih troškova, ona značajno potcenjuje stvarne potrebe potrošača jer ne uključuje troškove poput obrazovanja, zdravstva, kulture ili štednje, koji se u razvijenim ekonomijama smatraju minimalnim standardom. Zbog toga je vrednost korpe i dalje niska, ali udeo potrošnje na osnovne životne namirnice ostaje izuzetno visok.
Regionalna i međunarodna poređenja dodatno naglašavaju ovaj problem: u zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države, troškovi hrane čine tek oko 6–11 % ukupne potrošnje domaćinstava, dok se u Srbiji taj udeo kreće iznad 40 %.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku i nezavisnih analiza pokazuju da su troškovi hrane i bezalkoholnih pića najveći segment potrošnje srpskih domaćinstava, čineći između 36 % i preko 40 % ukupnih ličnih potrošačkih izdataka, dok ostale kategorije kao stanovanje, transport, komunikacije i kulturne usluge zauzimaju znatno manji deo budžeta.
(Serbian Monitor)
Visok udeo troškova hrane u ukupnoj potrošnji označava niži realni standard života i veću ranjivost domaćinstava na promene cena, posebno kada se uzme u obzir rast cijena i činjenica da zarade ne rastu značajnije iznad tempa porasta troškova.
Ok Radio,Demostat
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
