Kako se ispostavilo, Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma(FATF) od Srbije traži dokaze da iste te zakone i primenjuje. Bez tih dokaza i ispunjenja svih preporuka FATF, Srbija neće moći da zatvori ni poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja Evrospkoj uniji.

 

Činjenica da se Srbija na "crnoj listi" našla u društvu sa zemljama poput Iraka, Irana, Etiopije, Sirije, Pakistana je sama po sebi zabrinjavajuća. Posledice ovakvog statusa mogle bi, međutim, biti daleko veće.

 

Negativna ocena FATF negativno utiče na kreditni rejting zemlje, poverenje u finansijske institucije, bezbednost poslovanja a samim tim i na konačnu odluku potencijalnih stranih investitora da svoj kapital ulože u Srbiju.

 

Preporuke  Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma direktno su vezane i za dva glavna pregovaračka poglavlja za ulazak Srbije u EU - poglavlje 23 u oblasti borbe protiv korupcije i 24 u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma. Kada su otvorena u julu 2016, Srbija se između ostalog, obavezala da će svoje zakonodavstvo uskladiti sa 40 preporuka FATF. Bez toga, nema ulaska u Evropsku uniju.

 

Srbija se na spisku zemalja sa visokim rizikom od pranja novca i finansiranje terorizma našla 29. februara 2018. godine. Tada su Srbiji date preporuke šta treba sve da uradi, a u međuvremenu, su urađene dve provere i analize primenjenih preporuka. Srbija, međutim, ni nakon osam meseci, nije uradila sve što je neophodno kako bi bila skinutra sa liste. Bivši direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić za Insajder kaže da poslednji izveštaj pokazuje da je Srbija u međuvremenu uvela EU standarde na papiru, kroz zakonske izmene ali da to očigledno nije urađeno i u praksi.

 

„Suština ovog izveštaja je sledeća, imate zakone, imate institucije i sada da vidimo kakva vam je implemetacija, kakvi ste vi u primeni tih zakona u praksi“, objašnjava Vujičić.

 

Nove izveštaje FATF objavljuje na svaka četiri meseca, na koliko se vrši provera primene datih preporuka.

 

„Suština kod evaluacija je da se države nateraju da donesu zakone u skladu sa standardima EU i da se nakon toga i ažuriraju, odnosno dopunjuju takođe u skladu s postojećim promenama u sistemu EU. Njih zanima i da li se usvojeni akcioni planovi ispunjavaju. Odlično je što su usvojeni, ali to je papir, dajte da vidimo šta vi konkretno radite po tom pitanju, kako i da li sprovodite te planove, koji su deo procesa i obaveza za pridruživanje EU“, kaže Vujičić.

 

Od kada se našla na "crnoj listi" do danas Srbija je usvojila izmene i dopune šest zakona po hitnom postupku upravo zbog zahteva FATF. To, međutim, po oceni ovog međudržavnog tela nije bilo dovoljno za skidanje se liste visoko rizičnih zemalja.