Na toj listi Srbija se prvi put našla u februaru ove godine, a uprkos tvrdnjama predstavnika vlasti da su u međuvremenu ispunjene sve preporuke FATF, procena ovog tela, nakon revizije u junu i sada u oktobru, ostala je ista – Srbija i dalje predstavlja rizik za međunarodni finansijski sistem.  Sa „crne liste“ su u međuvremenu skinuti  Irak i Vanuatu, dok je Srbija i dalje u društvu Etiopije, Gane, Sirije, Pakistana...

 

Novi izveštaj o napretku u primeni preporuka za sprečavanje pranja novca i terorizma u 11 visoko rizičnih zemalja, među kojima je i dalje Srbija, FATF je završio 19. oktobra. U njemu se navodi da je od februara ove godine, Srbija napravila napredak ali se konstatuje da nisu otklonjeni svi strateški nedostaci u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Uz podsećanje na to da su se najviši zvaničnici Srbije obavezali da će se posvetiti uklanjanju nedostataka u sistemu i primeniti date preporuke, FATF u novom izveštaju insistira na dokazima da su prihvaćena pravila primenjena u praksi.  

 

Navode da bi Srbija trebalo između ostalog da u praksi počne sa primenom mehanizma sprečavanja pranja novca i borbe protiv finansiranja terorizma u odnosu na advokate i da pruži dokaze da se primenjuju sankcije u ovim prestupima.  Srbija prema mišljenju FATF treba da dokaže da nadležna tela imaju pravovremeni pristup podacima vlasništva nad firmama, koji moraju da budu adekvatne, tačne i aktuelne.

 

Kao primeri gde je Srbija napredovala od februra navode se bolji rad na predstavljanju “nacionalne procene rizika” i demonstracija primene propisa u vidu pokretanja procesa zbog pranja novca.

 

 

U junu sa „crne liste“ skinuti Irak i Vanuatu ali ne i Srbija

 

Međunarodne standarde Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) donelo je još 2012. godine, a Srbija se obavezala na njihovu primenu. Uprkos tome što je država za prilagođavanje imala čak šest godina, proces nije završen. To je i razlog zbog kojeg je Srbija našla na spornoj listi zemalja, nakon kontrola koje su sprovođene u periodu od 2014. do 2016. godine.

 

Pod "prismotru" ove međunarodne organizacije Srbija je stavljena u februaru 2018. godine. Krajem juna  FATF je revidirao listu zemalja koje predstavljaju rizik za međunarodni finansijski sistem, nakon čega su sa nje skinuti Irak i Vanuatu ali ne i Srbija.

 

U svom izveštaju od 29. juna FATF je navela da su napravljeni pomaci ali da pojedine preporuke koje su istaknute i u izveštaju iz februara meseca, poput uspostavljanja boljeg nadzora nad advokatima, neophodnosti praćenja politički eksponiranih lica i elektronskih transfera novca u skladu sa FATF standardima, nisu primenjene.

 

Srbija je u međuvremenu usvojila nekoliko izmena i dopuna zakona po hitnom postupku upravo zbog zahteva FATF. To međutim, po oceni ovog međudržavnog tela nije dovoljno.

 

 

Na "crnoj listi" i zbog slučaja Šarić

 

Nakon to se vest prvi put pojavila u februaru ove godine, prva reakcija predstavnika vlasti  je bila ćutanje. Kako je Insajder pisao, kabinet premijerke Ane Brnabić je tada zabranio članovima Vlade Srbije da komentarišu vest da je Srbija stavljena na listu zemalja s nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca. Novinari Insajdera pokušali da dobiju odgovore na pitanja kako je došlo do toga da se srpski sistem za sprečavanje pranja novca nađe u rangu sa Etiopijom, Irakom, Sirijom od Ministarstva finansija. Oni se međutim, tim povodom nikada nisu oglasili.

 

Premijerka Ana Brnabić je o ovom problemu progovorila tek nakon nekoliko nedelja. Na pitanje Insajdera zbog čega se Srbija našla na „crnoj listi“ premijerka je umesto odgovora iznela ocenu da je takva odluka politički motivisana, i da su SAD bile te koje su insistirale na tome da se usvoji izveštaj prema kojem je Srbija nesigurna zemlja u ovoj oblasti.

 

Nekoliko meseci kasnije, guvernerka NB Jorgovanka Tabaković je ponudila drugačije obrazloženje.

 

Ona je početkom juna rekla da je najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u "slučaju Šarić".

 

Iako su i guvernerka i premijerka istakle da su u međuvremenu ispravljeni svi nedostaci i usvojeno šest zakona, status Srbije kao rizične zemlje do danas nije izmenjen.

 

 

Kontrola mora da bude efikasna, a ne samo slovo na papiru

 

FATF je najvažnija međunarodna institucija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Bivši direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić je ranije za Insajder rekao da je stavljanje Srbije na spornu listu veliki problem za zemlju.

 

On je objasnio da se primedbe FATF odnosi suštinski na to da primena mera kontrole mora da bude efikasna, a ne samo slovo na papiru.

 

Vujićić je ocenio da je nadzor FATF-a rezultat “narušenog sistema na institucionalnom nivou - urušene Uprave za sprečavanje pranja novca iz koje su otišli kvalitetni ljudi, nepostojanja adekvatne međunarodne saradnje i nerazvijenosti institucija kao što su pravosuđe, tužilaštvo, policija”