Od 1. januara građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije granicu će prelaziti samo sa ličnom kartom, a već na graničnom prelazu moći će da se prijave za dobijanje radne dozvole. Kreiran je softver o jedinstvenom tržištu rada, koji će im omogućiti da se odmah, čim pređu u Srbiju, uz korišćenje telefona ili kompjutera, prijave za posao.

 

Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, to će važiti i u obrnutom slučaju, čime će se stvoriti jedinstveno tržište radne snage od 12 miliona ljudi. Otvoriće se mogućnosti za veliki priliv investicija, jer je strancima važno da imaju sigurnost na teritoriji na kojoj posluju.

 

Profesor sociologije rada Darko Marinković smatra da u svetu postoji globalno tržište, a da su ovakvi vidovi jedinstvenih tržišta samo pomoćni tereni, na kojima se igrači bore da uđu na glavni teren.

 

- Ovo nije nova ideja, ovakve ili slične ideje su postojale i ranije - kaže sagovornik Novosti. - Časna tržišna utakmica sa jednakim uslovima za sve učesnike mora da postoji, i to neće ugroziti naše radnike. Primera radi, poslednjih desetak zemalja koje su ušle u EU strahovalo je na isti način, ali to je rešeno uvođenjem kvota i njihovim postepenim povećavanjem.

 

Profesor Marinković objašnjava da će se na ovaj način, pored zarade, regulisati i pitanje bolovanja, odmora, penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i sve ostalo što će radnike uvesti u legalne tokove.

 

Zoran Đorđević, ministar za rad, naglašava da otvaranje granica sa Severnom Makedonijom i Albanijom za slobodniji protok ljudi, robe i kapitala ne znači da će radna snaga iz te dve zemlje smanjiti mogućnosti za zapošljavanje domaćeg stanovništva.

 

- Naredne godine biće usvojena i industrijska strategija, koja će pokazati gde Srbija ekonomski želi da bude za 50 godina, i shodno tome za kakvom radnom snagom postoji potreba - rekao je ministar.

 

Ideja "malog šengena" jeste da više neće biti potrebna radna dozvola, odnosno pojednostavljen je način njenog dobijanja. Pre postizanja dogovora o "malom šengenu" zakon je nalagao da, kada kompanija hoće da dovede radnika koji nije iz Srbije, treba da prođu tri meseca dok ta osoba ne dobije prvo boravišnu, a zatim i radnu dozvolu.

 

Za Ljubisava Orbovića, predsednika Saveza samostalnog sindikata Srbije, ovo jedinstveno tržište faktički već postoji, ali je u sivoj zoni.

 

- Veliki broj Makedonaca i Albanaca već radi na našim gradilištima, a ovako će njihova prava biti uvedena u zakonski okvir - kaže naš sagovornik.

 

ZAHTEV UZ VIZU

 

ZA posao u Srbiji građani iz inostranstva moći će da se prijave takođe prilikom aplikacije za vizu. Kada u ambasadi obrađuju zahtevi za vizu, strani državljanin će moći da se paralelno prijavi i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ipak, prednost i dalje ima domaća radna snaga.