Srbija se suočava za konstantnim padom životnog standarda građana i taj pad bi u 2011. godini mogao biti još izraženiji, ocenili su sindikati.
Danas u našoj zemlji oko dva miliona građana siromašno, ocenili su predstavnici reprezentativnih sindikata. .
Predsednica ASNS Ranka Savić izjavila jeda je u Srbiji socijalno-ekonomski dijalog zamro i da socijalnu mapu karakteriše povećanje nezaposlenosti, postojanje oko pola miliona korisnika socijalne zaštite, a dramatičan je i rast troškova za osnove namirnice.
Poražavajuće su najave novih poskupljenja, pre svega struje, komunalija i prevoza, a novi otkazi i otpuštanja zaposlenih dodatno će pogoršati situaciju, rekla je predsednica ASNS Ranka Savić, na Okruglom stolu "Socijalna mapa i standard stanovništva Srbije u ekonomski teškoj 2011.".
Ona je navela da u našoj zemlji sada samo 17 odsto poslodavaca redovno isplaćuje zarade, a oko 650.000 radnika u Srbiji neredovno prima plate i dodala da je veliki broj ljudi traži pomoć zbog "dužničke krize", kako bi uspeli da otplate prispele rate kredita, lizing obaveze i minuse na računima.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milorad Mijatović ponovio je da je u Srbiji najveći problem nezaposlenost , s obzirom da u našoj zemlji radi 1, 8 miliona ljudi, a da broj izdržavanih lica iznosi oko tri miliona.
Istakavši da u Srbiji po tom pitanju postoji nemoć institucija, Mijatović je ocenio da je je Srbija u 2010. godini po nivou životnog standarda građana dostigla istorijski minimum.
On je predložio da se u cilju povećanja zaposlenosti u Srbiji investicije usmre u razvoj poljoprivrede i infrastrukturne projekte, a smanji udeo "sive ekonomije".
Predstavnica Crvenog krsta Dragica Kljajić ukazala je da na teritoriji Srbije 29.840 najugroženijih građana koristi usluge narodnih kuhinja, a da je Vlada Srbije sredstvima iz rebalansa budžeta za 2010.godinu omogućila njihovo nesmetano funkcionisanje u narednih osam meseci
Kljajić je dodala i da je tim sredstvima obezbeđeno 35.550 paketa hrane i higijene za socijalno najugroženije građane
Ipak, kako je kazala, najugroženije opštine na jugu Srbije često nemaju narodne kuhinje, jer nisu u stanju da obezbede uslove za njihovo otvaranje.
"Uslov za otvaranje narodnih kuninja nije broj najsiromasnijih, već mora da postoji finansijska mogućnost i dobra volja lokalne samouprave da takve kuhinje otvori", dodala je Kljajić.
Tanjug
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
