Zvuči neverovatno, ali je istinito - Srbija, čiju četvrtinu teritorije čine šume na oko dva miliona hektara, uvozi drvnu građu, pišu Novosti.

 

I dok bi se kupovina hrastovine iz Hrvatske još i mogla opravdati činjenicom da ove vrste drveta u našoj zemlji nema dovoljno za sve potrebe, čudi to što se iz inostranstva dovozi i jela, odnosno čamova građa koja se uglavnom koristi prilikom izgradnje kuća: za krovne konstrukcije, podšivke, grede...

 

Čamovina se najviše uvozi iz Bosne i Hercegovine, a nije redak slučaj da njeno poreklo bude Austrija ili, čak, Nemačka. Jer, vlasnici brojnih strugara, kao i menadžeri velikih firmi u drvnoj industriji tvrde da je drvo iz tih krajeva "čistije", boljeg kvaliteta i - jeftinije nego domaće.

 

- Građe u Srbiji nema dovoljno, pa moramo da je uvozimo, a preko granice plasiramo prerađenu bukovinu, uglavnom suvu parenu dasku i elemente, te masivne ploče. Naši najveći kupci su bili Kinezi, ali je primetno to da se povlače sa našeg tržišta jer uslove i cenu na svetskom tržištu diktiraju Ukrajina i Rusija, koje imaju najviše šume - objašnjava Radisav Milutinović, vlasnik ivanjičke firme "Milutinović" i vrsni poznavalac svih kretanja u drvnoj industriji u Srbiji i širom sveta.

 

Kaže da se masivne ploče plasiraju i u Nemačku, ali je primarni cilj smanjivanje prodaje sirovine, kako bi se forsirao izvoz delova za nameštaj.

 

- Tokom poslednjih pet godina, izvozna cena bukovine nije menjana, a nema izgleda ni da će rasti, pa situacija nije zavidna. Jer, kada se pogleda šta je sve poskupelo i koliko nas proizvodnja sada više košta u odnosu na 2014, na primer, sve je jasno. S druge strane, cene uvozne sirovine su na razne načine povećane... Inače, i mi izvozimo masivne bukove ploče za nameštaj, a u zavisnosti od oblika, kvaliteta i količine, cena se kreće od 550 do čak 1.550 evra po kubiku - kaže vlasnik ivanjičkog "Drvo prometa" Tomislav Rabrenović.

 

Ipak, stručnjaci su saglasni u stavu da je naš najveći problem činjenica po kojoj je Srbija jedina zemlja u regionu koja i dalje izvozi neprerađene trupce, umesto da se drva prodaju domaćim fabrikama nameštaja i tako doprinese ostvarivanju dodatnog prihoda - uz zapošljavanje nove radne snage za obradu drveta.

 

Lane je Crna Gora zabranila izvoz balvana, a ove je njenim stopama krenula i BiH.