Teško uspevam da zaspim, na VMA imam jaku psihijatrijsku terapiju, koju moram da pijem do kraja života, počinje svoju priču I.S. (54), jedan od ratnih veterana na Kosovu i Metohiji, koji je u ratu učestvovao kao pripadnik Posebnih jedinica policije.
Foto: S.Tasić/OK Radio
I.S. je jedan od oko 500.000 veterana u Srbiji, koliko se procenjuje da ih je devedesetih učestvovao u ratovima i skukobima na teritoriji nekadašnje SFRJ.
Čak 81 posto njih ima neki poremećaj mentalnog zdravlja, pokazalo je istraživanje o zdravlju učesnika ratova, koje je rađeno pre nekoliko godina.
Veterani najčešće pate od posttraumatskog stresnog sindroma, depresije, neuroze, psihoze, alkoholizma, hronične nesanice, a javlja se i nedostatak volje za traženjem pomoći.
- U policiju sam primljen 1998. godine, reč je o rezervnom sastavu SUP - a u Prištini. Imao sam doobuku za Posebnu jedinicu policije, kojoj je specijalnost bila razbijanje terorističkih grupa.
Dobio sam raspored u selu Lapušnik, opština Glogovac, u reonu Drenice. Još tokom 1998. godine, počele su akcije i borbe.
Prema proceni, u dreničkom kraju bilo je oko 2.800 terorista, a srpske policije oko 500 do 600 ljudi - seća se I.S. kulminacije sukoba sa teroristima OVK na KiM.
U Lapušniku je bilo jedno od najjačih uporišta terorista, kao i njihova glavna komanda..
- Selo je od izuzetnog strateškog značaja, jer predstavlja ulaz na područje Drenice.
Trebalo je očistiti oblast od terorista, jer nisu dozvoljavali vojsci da prolazi tim putevima, a bilo je već i kidnapovanja i otmica civila.Po proceni srpskih službi bezbednosti, tu je bilo zatočeno oko 80 Srba.
Oko 70 sati trajala je borba između naših snaga i OVK jedinica, uz podršku vojske, posle više od tri dana neprekidne borbe, ušli smo u Lapušnik. Poginulo je dosta aktivnih policajaca tom prilikom.
Ranjen sam iz mitraljeza i to usled panike jednog kolege, ispalio je 26 metaka, tako da su me rikošeti pogodili. Taj kolega, kad je video šta je uradio, hteo je da se ubije, da izvrši samoubistvo u bunkeru.
Otimali smo se s njim da mu uzmemo pištolj. Lečio sam se u Prištini i ostao sam tu mesec dana. Vratio sam se u Lapušnik ponovo - dodaje I.S.
Potpisivanje Kumanovskog sporazuma, teško je palo pripadnicima PJP, te je, dodaje I.S., jedan kolega na njegove oči izvršio samoubistvo, pucajući sebi pištoljem u glavu.
I.S. je do 16. juna u uniformi, a iz Prištine izlazi preko Vranjevca, čisto albanskog mesta. Njegova supruga, medicinska sestra, u to vreme još je u gradu, a četvorogodišnji sin kod roditelja u blizini Kosova.
Seća se ubistva svog kolege, na kog su pucali finski vojnici KFOR-a, samo zato što se nehotice uhvatio za pušku. I.S. je izašao iz Prištine, sam u autu, noseći oružje koje je imao kod sebe.
Posleratne godine, status raseljenog lica i bolesti članova porodice, ali i nemogućnost za rad i nemanje nikakvih primanja, aktivirale su u njemu, sve ono što ga je držalo da može da fizički i psihički podnese situacije iz rata o kojima sada govori.
- Nekada sam protestvovao zbog diskriminacije, zato što nemam nikakva primanja. Nadležni nisu imali dokumentaciju da sam bio na Kosovu, a ja sam imao sve, a oni jedostavno tada nisu hteli da priznaju to.
Hteo sam zbog sve te nepravde da se spalim. Nisam na kraju, bile su to mučne godine.
Neka dešavanja na Kosovu dole, ono otimanje s kolegom i to mi isto dolazi u san i dan danas.
Položaj veterana je veoma težak. Država dosta toga menja zadnjih gopdina, ali suviše kasno - dodajeI.S.
Prema raspoloživim podacima, čak 28 posto veterana suočilo sa posttraumatskim stresnim sindromom od kojeg boluje 8,8 posto veterana.
Taj procenat je dvostruko niži nego u okruženju, a približno isti među američkim veteranima u zalivskom, afganistanskom i iračkom ratu.
Najčešći ratni faktori rizika za razvoj ovog sindroma su prisustvovanje nečijoj smrti ili ranjavanju, učestvovanje na prednjim linijama u ratu, dužina boravka na ratištu, ranjavanje, te počinjenje ili prisustvovanje monstruoznim ratnim zločinima.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
