Teškoće i poremećaji mentalnog zdravlja su jedan od vodećih globalnih problema javnog zdravlja, a izbeglice i migranti predstavljaju posebno ranjivu grupu u ovom pogledu.
Foto: S.Tasić/OK Radio
Veliki broj traumatskih iskustava kako u zemlji porekla tako i tokom puta, ali i sve teškoće sa kojima se suočavaju u zemlji trajnog ili privremenog boravka predstavljaju značajne faktore rizika za probleme i teškoće u domenu mentalnog zdravlja.
U poslednjih desetak godina u Prihvatnom centru Vranju bile su smeštene izbeglice sa Bliskog istoka, afričkih zemalja, a od 2022. godine i izbeglice iz Ukrajine.
Razumevanje mentalnog zdravlja u kontekstu izbeglištva, sa posebnim osvrtom na razumevanje simptoma i manifestacija post traumatskog stresnog poremećaja, kao i depresivnu i anksioznu simptomatologiju, od značaja je za pomoć ovoj druištvenoj grupi, odnosno grupama, ali i od pomoći za njihovu integraciju u društvo.
Publikacija “Mentalno zdravlje izbeglica i migranata” predstavlja rezultate istraživanja koje je proteklih godina sproveo Crveni krst Srbije u partnerstvu sa Mrežom psihosocijalnih inovacija (PIN), a uz podršku Međunarodne federacije Društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i Norveškog Crvenog krsta.
- Teški životni uslovi i stresna životna iskustva negativno utiču na mentalno zdravlje pojedinca, zbog toga izbeglice, tražioci azila i migranti predstavljaju posebno vulnerabilnu kategoriju u pogledu mentalnog zdravlja.
Migracija, a posebno izbeglištvo, sa sobom nosi veliki broj izazova za mentalno zdravlje osobe.
Sa jedne strane teške uslove života i potencijalno traumatične događaje u zemlji porekla, zatim sam proces napuštanje zemlje i teškoće sa kojima se osoba suočava tokom puta, kao i izazove adaptacije i uspostavljanja novog života u zemlji destinacije sa druge strane - navodi se u publikaciji.
Crveni krst Srbije u sklopu aktivnosti i programa usmerenih na podršku izbeglicama i migrantima sproveo je inicijalnu procenu mentalnog zdravlja se ciljem identifikacije onih korisnika kojima je potrebna dodatna podrška kao i sa ciljem prilagođavanja programa spram populacionih pokazatelja o psihološkoj vulnerabilnosti korisnika na različitim lokacijama u Srbiji.
Podaci prikupljeni u periodu decembar 2018. – februar 2019. godine na uzorku od preko 200 korisnika, pokazuju da je 72.5% izbeglica i migranata psihološki ugroženo, te da su dominantne teškoće sa kojima se suočavaju simptomi post traumatskog stresa (14.2%), depresije (28.6%) i anksioznosti (18.9%), dok se kod 48.0% javljaju akutni znaci uznemirenosti i drugih psiholoških tegoba.
Autori publikacije su: Jovana Bjekić, Maša Vukčević Marković, Nataša Todorović i Milutin Vračević.
Od perioda kada je rađeno istraživanje, izbeglički talasi su nastavili da zapljuskuju Srbiju, te ljudi koji rade sa izbeglicama i migrantima, smatraju da se po ovom pitanju ništa ne menja i da isti problemi muče izbeglice svugda i u bilo koje vreme, ada svi oni zajedno najviše utiču na mentalno zdravlje tih ljudi.
- Iako se procenjuje da su teškoće u domenu mentalnog zdravlja nekoliko puta učestalije u izbegličkoj nego u domicijalnoj populaciji, nema dovoljno pouzdanih podataka o epidemiologiji mentalnih poremećaja među izbeglicama.
Ipak, ono oko čega se gotovo sve studije slažu je da su osobe koje su iz bilo kog razloga bile primorane da napuste svoj dom bile izložene značajnim stresorima, doživele različita traumatska iskustva, i iskusila teškoće prilagođavanja novim, često teškim, životnim ulovima, što sve predstavljaju značajne faktore rizika za mentalno zdravlje.
Važno je istaći da postojanje simptoma ne znači da osoba traba biti dijagnostifikovana nekim od poremećaja mentalnog zdravlja, već da u datom momentau ispoljava znake psihološke vulnerabilnosti koji mogu ukazivati i na akutni odgovor na stresne i teške životne okolnosti koji, uz adekvatnu i pravoveremenu podršku može biti u potpunosti prevaziđen - navode autori istraživanja.
U pogledu psihološke vulnerabilnosti javljaju se i rodne razlike. Tako su rezultati pokazali da je 82.3% žena izbeglica i migrantkinja psihološki vulnerabilno, dok je taj procenat u populaciji muškaraca nešto niži, odnosno iznosi 63.9%.
Znatno veći broj izbeglica ili migranata doživljavaju teškoće u domenu mentalnog zdravlja, ali iz različitih razloga ne uspevaju da te simptome kod sebe prepoznaju, a čak i onaj manji broj njih koji prepozna znake psiholoških teškoća, veoma retko aktivno traži pomoć.
Stoga je neophodno raditi na razvoju efikasnih sistema identifikacije psihološki vulnerabilnih i pružanju informacija o dostupnim uslugama i sistemima podrške kako bi bila obezbeđena pravovremena podrška, te kako bi se implementirale intervencije u ranoj fazi razvoja teškoća u domenu mentalnog zdravlja.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
