U fokusu - Petak 04.05.2018 - 00:54
Vranje - Sav materijal za izgradnju srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu dvadesetih godina prošlog veka, donet je iz Srbije, i to iz Mominog Kamena kod Vladičinog Hana, Popovca i Aranđelovca.
Zejtinlik u Solunu FOTO: S. Tasić/OK Radio
Grčka je tada besplatno ustupila zemljište od oko 7.000 kvadrata i sav kamen, mermer i cement oslobodila carina i poreza.
Zejtinlik, srpsko vojničko groblje u Solunu oko koga stražare gorostasni čempresi, svedok je stradanja i junaštva srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Čitav jedan vek kasnije, Zejtinlik sa svojim usnulim pukovima vojske, nezaobilazno je odredište brojnih Srba koji letuju u Grčkoj, ili pak onih koji organizovanim ekskurzijama dolaze da obiđu mesto gde im počivaju pradedovi.
Pod grčkim nebom, ispod Sunca koje uvek nekako prži i stvara osećaj sparine bez obzira na godišnje doba, tu na Zejtinliku gde je nekada bila poljska bolnica osnovana 1916. godine, smiraj je našlo 8.000 srpskih ratnika, stradalih u borbama za proboj Solunskog fronta.
Uz njih počivaju
ruski,
francuski,
italijanski i
engleski vojnici, sve skupa
20.000 duša, čija su večna obeležja urađena i od materijala pripremljenog u kamenolomu u
Mominom kamenu.
Pripreme za izgradnju groblja počele su 1926. godine, a na čelo projekta postavljen je Savo Mihailović koji je imao zadatak da sa grupom saboraca prikupi posmrtne ostatke izginulih ratnika raštrkanih na širokom prostoru na kojem su vođene borbe, jer se Solunski front prostirao od Albanije do granice sa Bugarskom u dužini od nekoliko stotina kilometara.
Oni su obišli oko 250 grobalja, eshumirali poginule ratnike i preneli ih na novo groblje.
Oko srpskog groblja posađene su sadnice čempresa donete iz Hilandara kako bi odavale večnu stražu palim borcima za slobodu.
Pored čempresa, pale ratnike čuva i deda
Đorđe Mihailović (91), unuk
Savin, koji je posle dede i oca
Đura preuzeo tradiciju čuvanja groblja
pre 58 godina.
- Nema dana da neko od Srba ne dođe, ponose se mladi naraštaji svojim slavnim precima.
Francuzima i ostalim vojnicima ovde retko ko dolazi, jer je u njihovim vojskama bilo dosta ratnika plaćenika i onih iz bivših kolonija - kaže Đorđe.
Brdo u Mominom kamenu iz kog je godinama vađen kamen za spomen obeležja, puteve, pruge ali i druge važne građevine, ne samo u Srbiji, poslednjih nekoliko godina veliki je zalogaj za graditelje koji rade na izgradnji autoputa Koridora 10 na ovoj deonici.
Timovi inženjera rade na premošćavanju ove prepreke iz čijih nedara je vađen kamen, između ostalog i za spomen stradalim sprskim vojnicima u Prvom svetskom ratu, ali i njihovim saborcima.
OK Radio
Vrati se na kategoriju U fokusu
