Patke su živina koja se danas retko uzgaja na jugu Srbije, ali pred Vaskrs se mnogi dosete da ne bi bilo dobro da do sledećg praznika nabave barem jedan par.
Foto: S.Tasić/ OK Radio
Razlog za ovakva razmišljanja su izuzetno jaka jaja, kojima se posebno raduju deca, pojašnjava Gordana Nastić, poljoprivredni novinar iz Vranja.
- Iako nisu zahtevne za čuvanje, za njihov uzgoj se retko ko odlučuje. Patake čuvaju meštani u ravničarskim, moravskim selima.
Najčešće slobodno šetaju, izlaze iz dvorišta, kao što je to slučaj u Pavlovcu. Pored nutritivnih vrednosti koje imaju njihova jaja, ona su posebno tražena pred Vaskrs, jer imaju jaku ljuspu, te ne mogu da se razbiju prilikom običaja koje prati ovaj praznik.
Krupnija su od kokošjih, pa su i za oko prijatna, kao i njihova bledozelena boja. U prodaji ih gotovo nema, jedino ih možete naći kod nekog kog poznajete privatno.
I uglavnom ih ljudi pokalanjaju deci, kao pravu malu dragocenost - prenosi Gordana svoja zapažanja.
Preporučuje se da ih u jatu ima najmanje tri, a po mogućnosti pet ili šest. Patke ležu jaja nakon pet do šest meseci starosti i nastavljaju u narednih nekoliko godina.
Da bi imali pačija jaja, nije vam potreban patak, ali tada nikada nećete imati i pačiće. Preporučuje se da jedan patak bude u jatu sa više ženki.
Patke ležu jaja tokom čitave godine, čak i zimi. Pačija jaja visoko su cenjena jer imaju veći sadržaj masti, više dobrog holesterola i kalorija nego kokošija jaja. Njihov ukus je bogatiji i puniji i sadrže više vitamina, proteina, omega tri kiselina i gvožđa.
S.T.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
