Vranje - Nedelja, poslednji dan pred početak Velikog posta, ( naš rođak pop Đoša nazivao ga je Bele poklade), mi deca smo ih zvali Pročke.
Krljavestica
Dan kome su se svi radovali, posebno deca. Pročke uvek padaju u nedelju i imaju svoj ritual: maskenbal, svečani ručak, paljenje krljaveštice (obredne vatre) i lamkanje (gatanje) jaja.
Još u petak, kad bi završili sa školom, sa starijim bratom i sestrom sedali smo za sto, uzimali karton od kutije za ženske cipele i krenuli da makazama krojimo maske za dečji maskenbal.
Majka nam je donosila tanke rastegljive gumice koje je koristila za povezivanje tegli sa slatkom, bušili smo rupe na maski u visini ušiju i vešto pravljenim čvorićima dobijali povez koji ih je činio rastegljivim.
Na maskama je bio ostavljen samo otvor za usta i oči, a potom smo bojicama, ili ugljenom pravili šare da bi izledalo što strašnije.
Ujutru smo ustajali spremni da sa ostalom decom iz komšiluka sa maskama zauzmemo mesto ispred kapije na gradskom Šapranačkom groblju u čijoj smo blizini živeli.
Znali smo da će nam stariji ljudi udeliti koju paricu kad se budu vraćali sa službe.
Trčali bismo za njim, uzvikivali: "Pr, pr, tetke, daj jedno dinarče", a oni su, kako ko, vadili iz džepova spremljene bele dinarce, dvodinarce i petodinarce.
Ko bi nam dao žutu banku, izazivao je ogromno oduševljenje.
Od popova smo dobijali krštiće i blagoslov. Ko zna do kada bismo jurili za ljudima da nije dolazilo vreme ručka, povika majki i baba da otac čeka i ljuti se.
Ručak je bio za tu priliku od posebno spremljenog petla u zemljanom đuveču.
Bilo je čorbice od spanaća sa krupnije isečenim, na kocke, telećim mesom i sa dosta crnog luka, najbolje banice gologlavke sa sirom i ovčjim donjovranjskim mlekom.
Za meze jaja, sir, turšija, kiseo kupus. Domaća rakija dudovača, potom domaće, tri puta pretakano, belo vino “nagaženo” Maškovom soda-vodom.
Pre nego što bi počeo ručak, baba bi ustajala sa čašicom rakije u ruci i uzvikivala: „Prašćavajte, mili moji“. Onda su jedan drugom prilazili, ljubili se tri puta u obraze i govorili: „Prašćavaj!“
Centralni deo Pročki, za nas decu, bila je krljaveštica; postavljanje na kupovima, koji mogu da se preskoče, slame, šaše od kukuruza, potom raznog suvog šiblja, granja koje bi se pronašlo u okolini. Preskala su deca, ali i stariji.
Veselu ciku i radost na našim licima izazivao je, “pod gasom”, stariji šeret iz našeg sokaka Mika Rakovče koji nas je jurio, garavio lica i preskakavši kupove uzvikivao: “Krlja, krlja, deda babu trlja, krlja, krlja… veštica a a”…
Oni koji su živeli u prigradskim naseljima, ili u rubnim delovima varoši, stavljali su i stare automobilske gume, dovlačili trulo i suvo drveće i palili sa željom da se plamen i dim vidi usred varoši.
Večerali smo u krugu porodice. Jela se banica, tvrdo kuvana jaja i sir.
Otac bi uzeo oljušteno kuvano manje jaje, uvezao ga končićem, a potom vezao za gajtan od sijalice, koji je visio sa plafona. Svi bi seli u krug oko stola i krenulo bi lamkanje jaja.
Svako je morao da zamisli jednu želju i potrudi se da dohvati jaje i zagrize ga. Otac bi krenuo rukom da okreće jaje koje je visilo uvezeno u konac i prinosi ga našim ustima.
Radio je to vešto, dok smo mi zevali, cepeći usne, kako bismo ga zagrizli, on nas je pogađao u nos, obraze...
Svi smo bili nestrpljivi, ko će da ga uhvati i zagrize, mada se znalo da ću to biti ja kao najmlađi u porodici.
Nakon nekoliko "bezuspešnih" krugova, otac bi lagano prinosio jaje mojim ustima koje je bilo lak plen. Sestra bi to propratila plačem, a brat je bio ravnodušan.
Nakon večere odlazili smo na spavanje, jer sutradan je Čist ponedeljak i sa babom smo morali u crkvu.
Bila je spremna za Veligdenski post. Majka je krišom ulazila u sobu gde su spavali sestra i brat i častila ih sa po jednom svilenom bombonom.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
