U fokusu - Sreda 21.10.2026 - 10:03
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025.g. u Srbiji je rođeno 58.445 beba što je za 3 odsto manje nego u 2024.g. i predstavlja najniži godišnji broj do sada.
Foto: Ok Radio,S.Tasić
Ovi podaci ukazuju na produbljivanje demografske krize i potrebu za još većom sistemskom podrškom rađanju.
U svetlu ovih podataka, postupaka vantelesne opodnje je zbog toga mnogo više, ali i potreba za vantelesnom oplodnjom iz godine u godinu raste.
Nažalost, statistika je takva da se predviđa da za nekoliko godina, svaki treći ili četvrti par ići na vantelesnu.
Prema podacima Udruženja “Šansa za roditeljstvo”, u Evropi svaki šesti par ima problema sa sterilitetom, a kao glavne faktore koji tome doprinose navode se ishrana, stil života i godine.
Šta je VTO?
Vantelesna oplodnja (VTO) je metoda lečenja neplodnosti u kojoj se jajna ćelija žene oplodi spermatozoidom izvan tela, u laboratoriji.
Nakon što se formira embrion, on se prenosi u matericu, gde može da se nastavi prirodan proces trudnoće.
Ova procedura je često poslednja nada za parove koji ne mogu da dobiju potomstvo prirodnim putem.
Postupak se najčešće preporučuje kod neprohodnih jajovoda, smanjenog broja spermatozoida, neobjašnjive neplodnosti ili neuspešnih prethodnih pokušaja inseminacije.
Proces se sprovodi u više faza: hormonska stimulacija, praćenje rasta folikula, aspiracija jajnih ćelija, oplodnja u laboratoriji i prenos embriona.
U Srbiji vantelesnu oplodnju sprovodi više od 20 državnih i privatnih klinika, uz medicinske i zakonske kriterijume. Postupci su sve dostupniji zahvaljujući podršci države i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
RFZO u potpunosti finansira postupke vantelesne oplodnje za žene do 45 godina starosti, ako ispunjavaju medicinske uslove.
Fond pokriva:
- neograničen broj postupaka vantelesne oplodnje o trošku države za prvo zajedničko dete do ženinog 45. rođendana;
- sve neophodne lekove i hormonske terapije u okviru postupaka;
- mikromanipulaciju (ICSI) – oplodnju spermatozoidom direktno u jajnu ćeliju;
- krioprezervaciju embriona (zamrzavanje i čuvanje) i njihov kasniji transfer;
- dva postupka vantelesne oplodnje za drugo dete sa istom starosnom granicom;
- od 2023.godine – postupke sa doniranim reproduktivnim ćelijama (donirane jajne ćelije ili spermatozoidi);
- muški faktor neplodnosti – komisiju je moguće proći sa prethodno zamrznutim spermatozoidima.
Postupci dostupni u inostranstvu
U inostranstvu su parovima iz Srbije najčešće dostupne sledeće opcije:
- donacija jajnih ćelija i spermatozoida;
- donacija embriona;
- programi surogat materinstva (koji u Srbiji nisu dozvoljeni);
- napredne genetske analize embriona (PGT-A, PGT-M) radi sprečavanja naslednih bolesti.
Uzimajući u obzir sve ove činjenice, da se zaključiti, da vantelesna oplodnja danas, nije samo medicinska procedura, već je to sve češće, jedina prilika za ostvarenje roditeljstva.
Zahvaljujući podršci države i napretku medicine, sve više parova u Srbiji ima šansu da se ostvari kao porodica, bez potrebe da odlazi u inostranstvo.
Osmi Međunarodni festival potpomognute oplodnje
“Šansa za brojnije potomstvo - vantelesna oplodnja”, projekat je OK portala, koji drži korak sa potrebama društva, da se o ovoj temi govori otvoreno u cilju što boljeg informisanja javnosti, s obzirom na demografske statističke podatke.
Međunarodni festival potpomognute oplodnje nedavno je održan u Beogradu. Na njemu su parovima zainteresovanim za vantelesnu oplodnju, bile dostupne besplatne individualne konsultacije sa specijalistima.
Festival je organizovalo Udruženje “Šansa za roditeljstvo”, pod sloganom “Korak bliže roditeljstvu”.
Predsednica Udruženja “Šansa za roditeljstvo”, Melisa Selimović, podsetila je da u 2026.g., udruženje obeležava deset godina rada i ukazala da se u tom periodu mnogo toga promenilo u Srbiji, kada je reč o finansiranju vantelesne oplodnje iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
- Nekada smo imali jako ograničene resurse finansiranja, tada se finansiralo do 38. godine i samo dva stimulisana pokušaja.
Sada imamo do 45. godine neograničen broj pokušaja, kao i finansiranje za drugo dete, donacije (jajnih ćelija), azospermija, zamrzavanje reproduktivnog materijala za onkološke pacijente - podsetila je Selimović.
U poslednjih desetak godina sve se kasnije odlučujemo za roditeljstvo, a biološki sat, nažalost, svima nama otkucava, ukazala je Selimovićeva.
- Svi treba da budemo svesni, barem između dvadesetih i tridesetih, koji je naš reproduktivni potencijal i u skladu sa tim da planiramo roditeljstvo - ukazala je Selimović.
Dodala je da je tokom poslednjih deset godina o toj temi počelo mnogo više da se govori i da vantelesna oplodnja nije tabu kao što je nekada bio slučaj.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK Radio
Vrati se na kategoriju U fokusu
