Nešto više od dve trećine starijih ljudi u Srbiji oseća se usamljeno, a svaka druga starija žena u regionu preživela je neki oblik rodno zasnovanog nasilja, pokazuju rezultati Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.
Staračko domaćinstvo. Foto: S.Tasić/ OK Radio
Cilj projekta OK Radija “Znanjem protiv stigma i predrasuda o mentalnom zdravlju”, jeste da skrene pažnju na važnost očuvanja mentalnog zdravlja cele populacije i načine na koje se to može postići.
Ipak, lična ispovest, je ono što najviše može da prene javnost, okolinu i nadležne službe da reaguju, kako bi se očuvalo mentalno zdravlje najstarijih sugrađana.
Kako je istraživanje UN i pokazalo, najveći broj starijih oseća se veoma usamljeno i zapostavljeno, i nije to samo osećaj, već i realnost.
A kako to u realnosti izgleda priča žena (ime poznato redakciji), iz moravskog sela u okolini Vranja.
- Čitav život smo se mučili, ulagali u decu. Muž je umro pre nekoliko godina, ja sam sama.
Deca su otišla svojim putem, jedno je u Beogradu, a drugo u Nišu. Retko dolaze, a i ja ne idem kod njih, da ne smetam.
Imam minimalnu penzijicu i baštu u dvorištu, naučila sam da preživljavam i izguram od penzije, do penzije.
Sreća pa je redovna, inače da je kao devedesetih, ne znam kako bih.
Nisam ja mnogo stara, 67 godina, al samoća ubi. Nekad se pitam kako sam normalna? Ustajala sam pre Sunca, išla u “Pamučni” da šijem, a muž isto radio u “Novogradnji”, često je bio po terenima.
Uvek su deca imala kuvano, ja sam bosa išla čini mi se, samo da njima pružim osnovno.
Muž, krpa krpu je držala, samo da napravimo kuću i da ih iškolujemo, al sve se to sada zaboravilo, kao na drvetu da su porasli, a ne da smo ih mi čuvali.
Čujemo se telefonom, po nekad i to je sve. Ja razumem i obaveze, znam šta je muka, al ovaj svet današnji je surov, prva moja deca, nikog ni za šta nije briga.
Leti, dan nekako prođe, a zimi nikako. Da ne popijem šaku lekova, “bromazepam” na prvom mestu, ne znam kako bih zaspala.
Nekad ni on ne pomaže. Idem redovno kod lekara, prepisuju mi i te takve terapije. Bez njih ne bi moglo da se živi, ludnica bi bila zagarantovana, od osećaja odbačenosti i tuge – kaže ova žena, koja nekoliko puta u toku meseca ide autobusom za Vranje kod lekara i u nabavku namirnica.
Zaštitnik građana u Srbiji, kao i poverenica za ravnopravnost, često pozivaju na to da se neguju poštovanje i gradi odnos sa starijim osobama u porodici i zajednici.
To je izuzetno važno, jer kada se brinemo o mentalnom zdravlju starijih žena i muškaraca, mi se u suštini brinemo o svojim roditeljima, o svojim majkama i očevima.
Takođe, jednako je potrebna i međugenerancijska solidarnost, posebno ako se ima u vidu to da je svaka peta osoba u Srbiji starija od 65 godina, i da je Srbija jedna od demografski najstarijih zemalja u Evropi.
Novica Cvetković je laborant u ambulanti u selu Vlase u Poljanici kod Vranja. Vlase je centralno selo ka kome gravitiraju još 22 sela sa ovog područja, gde je preko 90 odsto stanovništva staračko. Većina njih je duboko zašla u osmu i devetu deceniju života.
- U poljaničkom kraju, osoblje ambulante bude “doktor” za sve, ali najviše doktor za dušu.
Iz uglavnom staračkih domaćinstva u Poljanici, dolaze ljudi kad se razbole, po lekove ili upute za dalje lečenje u Vranju.
Ali pored tih terapija, od našeg doktora Dušana Novkovića i ostalih zaposlenih, dobiju i blagu i toplu reč, koja im je često mnogo potrebnija.
Poslednjih godina ovde je veoma primetno da sve manje ima ljudi. Najprisutnija bolest je samoća. Ljudi su stari, sami i bolesni i to je veoma teško i mučno.
Ima i ovde ljudi koji su psihijatrijski pacijenti, njima je možda još i teže, jer su dodatno izolovani, često prepušteni porodicama, koje nisu dorasle tome da brinu o njima na adekvatan način - kaže Cvetković.
Žene čine većinu u starijoj populaciji i to pokazuje da im se mora pružati veća podrška, jer starost sa sobom povlači i druge probleme kao što su depresije, usamljenost, strah i zato je izuzetno važno da društvo, kao celina, kao i njegove ustanove i institucije pruže podršku.
Statistike pokazuju da su oko 70% žena starije životne dobi udovice, neke imaju podršku porodice, neke ne. U odnosu na sve te elemente one spadaju u ranjive grupe društva, i kada je u pitanju mentalno zdravlje, i nasilje nad ženama.
Protekli period koji je obeležila kovid pandemija je pokazao koliko su svi ranjivi i još više nametnuo temu mentalnog zdravlja sa kojom se društvo i zajednica moraju već danas suočiti.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
