Vranjska Banja obnavlja jedinstveni drvored (FOTO)

U fokusu - Petak 12.01.2024 - 14:07

Vest da je raspisan tender za izgradnju petlje sa autoputa Koridora 10, koja će povezati Vranjsku Banju sa ovom evropskom saobraćajnicom, oduševila je stanovnike i rukovodstvo najmanje opštine na jugu Srbije.

Foto: S.Tasić/OK Radio Foto: S.Tasić/OK Radio

Uz hotel koji gradi „Milennium team“, ova investicija trebalo bi da turistima koji dolaze na lečenje i odmor, ali i onima koji su u tranzitu, približi ono što Vranjska Banja nudi, a to su prvenstveno izvori termalne vode, koji su najtopliji u Evropi.

Voda temperature od 94 do 110 stepena Celzijusa, kapaciteta 140 litara u sekundi, izvire na površinu zemlje iz desetak izvora.


Da je reč o izuzetnom prirodnom bogatstvu  govori i podatak da su u 19. i 20. veku ovde boravili i odmarali članovi obe kraljevske srpske dinastije Obrenovića i Karađorđevića.

Vranjska Banja je jedna od retkih kraljevskih banja u Srbiji.


U njoj se od 1914. godine lečio i kralj Petar Prvi Karađorđević. Kraljeva kada se i danas čuva i koristi.

A jedan od simbola Vranjske Banje je i drvored divljih kestenova, sa obe strane puta, kojim se od železničke stanice stiže u grad.

Drvored je zasađen još davne 1888. godine, a u međuvremenu je i obnavljan.


Danas je od nejga ostalo još po koje stablo, ali u planu je obnova koja će biti prilagođena novim okolnostima.

Dragan Sentić, predsednik nopštine Vranjska Banja, kaže da je početna ideja bila celokupno obnavljanje drvoreda novim sadnicama
.

- U vreme kada su prva stable zasađena  kroz tu ulicu je prolazio tek po neki fijaker i plodovi nisu mogli da naprave štetu u saobraćaju.

Danas,  to je veoma prometna ulica, koja nosi ime kralja Petra Prvog i njome se stiže do centra Banje.

Ima više od dva kilometra i bez krivina je. Zvanično najduža prava saobraćajnica na jugu Srbije.


Razmatramo ideju drvoreda u nekom delu pešačke zone, zbog svega onoga što predstavlja autohtona vrsta divljeg kestena i drvored koji je nekada bio na razglednicama i fotografijama iz  Vranjske Banje.

A na mestu starog drvoreda verovatno će biti neko drugo drveće, čiji plodovi neće padati na kolovoz i ometati vozače 
- kaže Sentić.

Prvi drvored kestena sadili su zatvorenici zatvora u Nišu, a čuvala ga je čak i vojska.

Pre Prvog svetskog rata Vranjska Banja bila je poznato lečilište. Tu su dolazili gosti iz Grčke, ali i drugih delova Evrope.

Draga Obrenović odmarala je ovde, te su Vranjsku Banju tada nazivali “Banja kraljice Drage”.


Vest o početku Prvog svetskog rata kralja Petra zatekla je u Banji, pa on 1915. prekida lečenje zbog odlaska na front. Kraljeva kada se i danas čuva i koristi.

Takođe, nemački industrijalac  Bruno Mozer, sebi za odmor sagradio je ovde 1887. godine vilu “Mozer”.

Vila „Mozer“ jedna je od najlepših u Vranjskoj Banji i danas je zgrada  gradske opštine. Osim nje, sagradio je i zgradu na obali Banjštice u kojoj je bila fabrika za preradu kudelje.


Nesvakidašnje prirodno bogatstvo, slavna istorija i sadašnje ulaganje u infrastrukturu, glavni su aduti da ovo mesto opet vrate na evropsku mapu za lečenje i odmor.

S.T.

 

Foto Galerija

Vranjska Banja

OK Radio

Vrati se na kategoriju U fokusu

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.

Ostavite komentar:

Ime:
Email:
Komentar:
Мислим
12.01.2024. , 21:39
да је заиста тренутак да се ова Врањска Бања, среди и уреди у једно лепо туристичко место. Неизмерно ће народ бити захвалан, а и млади ће се задржати. Да нам Бог помогне и погледа на нас у овом јадном и суморном месту.
Мислим
12.01.2024. , 21:41
да је заиста тренутак да се ова Врањска Бања, среди и уреди у једно лепо туристичко место. Неизмерно ће народ бити захвалан, а и млади ће се задржати. Да нам Бог помогне и погледа на нас у овом јадном и суморном месту.
Ljuba
12.01.2024. , 14:55
Umesto divljeg kestena mozda je najprikladnije da drvoredi budu od platana, koji su dugovecni i prave debelu hladovinu i ne predstavljaju smetnju za normalno odvijanje saobracaja. Sve sto se danas pravi i gradi, pravi se za neke buduce generacije, kao sto su i neke minule generacije pravile i gradile za nas.Zato pohvalimo.ovu inicijativu i samo naored.