U fokusu - Sreda 04.11.2026 - 13:03
Vantelesna oplodnja (VTO) pokreće brojne etičke, moralne, pravne i društvene dileme jer omogućava ljudima da dobiju potomstvo van prirodnog biološkog procesa.
Foto: AI ilustracija
Podsetimo, prvu “bebu iz epruvete” u ondašnjoj Jugoslaviji, kako se to kolokvijalno kaže, donela je na svet Vranjanka pre 40 godina, što je za ono vreme bio pravi iskorak u svetskim, a ne samo domaćim okvirima.
Reproduktivna prava su osnovna ljudska prava koja su priznata međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima. Uprkos tome, često su to prava oko kojih se najviše vode polemike, kako to obično biva na društvenim mrežama.
Medicinski potpomognuta oplodnja, surogat majčinstvo i donirani reproduktivni materijal, su u pojedinim zemljama i zakonski regulisane. Kod mnogih su dozvoljene sve, a kod nekih samo pojedine opcije.
Ključne etičke i moralne dileme
Prva od moralnih dilema je ta da se tokom VTO postupka često stvara više embriona nego što se vrati u matericu. Postavlja se pitanje: Kada ljudski embrion dobija moralni status i pravo na život? Šta uraditi sa „viškom“ zamrznutih embriona, da li ih čuvati unedogled, donirati za naučna istraživanja ili uništiti?
Sledeća etička dilema su tzv. selektivna abortiranja i redukcija embriona. Ukoliko se u matericu vrati više embriona i dođe do višeplodne trudnoće (blizanci, trojke), često se postavlja pitanje redukcije plodova iz zdravstvenih ili socijalnih razloga, što otvara duboka moralna pitanja o selekciji života.
Genetska selekcija i “dizajniranje dece”, takođe je jedna od moralnih dilema. Mogućnost preimplantacione genetske dijagnostike (PGD) omogućava proveru embriona na nasledne bolesti, ali i izbor pola ili određenih fizičkih i intelektualnih osobina. Javlja se strah od eugenike (stvaranja „savršenih“ ljudi) i diskriminacije dece sa posebnim potrebama.
Korišćenje donora (jajnih ćelija, spermatozoida ili embriona), takođe dovodi do moralnih i etičkih razmišljanja. Uvođenjem heterologne oplodnje (donacije) roditeljstvo se odvaja od genetskog porekla.
Tu se javljaju dileme: Da li dete ima pravo da zna ko mu je biološki roditelj? Kakve su psihološke posledice po dete i kakva je uloga donora u društvu?
Granice roditeljstva, godine i status, takođe nameću pitanje, ko ima pravo na VTO? Postavljaju se pitanja o gornjoj starosnoj granici roditelja (rađanje u poznim godinama), kao i o pristupu proceduri za samohrane roditelje ili istopolne parove.
Komercijalizacija i „trgovina životom“, opcija je koja je u Srbiji zakonski zabranjena. S obzirom na to da su cene ciklusa visoke ili da uključuju agencije za donaciju i surogat materinstvo, javlja se opasnost od industrijalizacije rađanja i iskorišćavanja žena slabijeg materijalnog stanja.
Mnoge tradicionalne i verske zajednice, protive se većini oblika VTO koji uključuju zamrzavanje, odbacivanje ili uništavanje embriona, smatrajući da se time narušava svetinja ljudskog života i prirodni poredak braka.
Zakonski okvir za VTO u Srbiji
Pored već poznatih zakonskih odobrenja kada je VTO u pitanju, o kojima smo pisali, postoje i ona oko kojih se vode polemike, doduše malobrojna. Takođe, postoje i opcije koje zakoni u Srbiji strogo zabranjuju, a tiču se VTO.
Donacija i uvoz reproduktivnog materijala, je dilema oko koje se najviše raspravlja na društvenim mrežama i u javnosti. Zakon dozvoljava korišćenje darovanog, tj doniranog, materijala.
Budući da domaća banka ćelija nema dovoljne kapacitete, omogućen je zvaničan uvoz reproduktivnih ćelija i embriona iz inostranih banaka.
Za parove i singl žene koji ispunjavaju medicinske kriterijume, RFZO u potpunosti finansira jedan paket uvoza ćelija i postupke sa doniranim materijalom, tačnije 3 stimulisana postupka i 3 krioembriotransfera. Donacija je u Srbiji zakonski potpuno anonimna.
Šta zakon zabranjuje?
Javnost, često neupućena i neinformisana, vodi oštru polemiku oko mnogih situacija koje se tiču VTO, sudeći i osuđujući, bez da se našla u istoj situaciji ili moralnim izborima, koji znaju da budu veoma teški.
Srpski zakoni strogo zabranjuju surogat majčinstvo, tačnije nošenje deteta za drugog. Ovakva trudnoća je prema važećem zakonu u Srbiji strogo zabranjena.
Komercijalizacija, tj. bilo koja faza ili postupak vezan za VTO koji se komercijalizuje, zabranjeni su srpskim zakonima. Svaki vid prodaje, kupovine ili nelegalnog prometa jajnih ćelija, spermatozoida i embriona kažnjiv je zakonom.
Lične priče vezane za donacije reproduktivnog materijala
Splet životnih okolnosti dovodi do toga, da polne žlezde muškarca i žene ne proizvode dovoljno reproduktivnog meterijala ili je lošeg kvaliteta, pa je doniranje istog, jedini način za roditeljstvo.
Često je slučaj, da samo jedan od partnera ima ove probleme, ali ima i onih gde kod oboje kvalitet ili broj jajnih ćelija ili spermatozoida nije zadovoljavajući.
Patrijarhalno društvo u Srbiji, pa i u Vranju, nenaviknuto je na ovakve situacije i isključivo na komentare i osudu, ali ima i pomaka na ovom polju.
- Jedina opcija su mi je donirana jajna ćelija, ja još nisam spremna da tako nešto prihvatim, jednostavno jače je od mene, ali se suprug slaže.
Moramo da odlučimo što pre, jer vreme curi, jedna deo mene se protivi, a drugi govori, ok bez obzira što nema tvoje gene, tim detetom će teći tvoja krv, nosićeš ga ispod srca devet meseci i sl.
Nimalo lako, sve ovo, al uz Božju pomoć, sve će doći na svoje - priča jedna od žena koja je prošla nekoliko bezuspešnih VTO.
A kako to u realnom životu izgleda, prenosi svoja iskustva, jedna od majki koja je sa suprugom dobila dete iz donirane jajne ćelije.
- Sam postupak je obavljen u inostranstvu, ja nisma imala dilemu, želela sam dete. Postojala je mogućnost da dobijete jajnu ćeliju od žene koja fizički liči na vas.
Rodila sam dete i volim ga najviše na svetu. Nikad nisam ni pomislila da ne nosi moj genetski material - prenosi svoja iskustva ova majka.
Imena iz ovih priča su poznata redakciji, a zbog osetljivosti teme, nisu izneta u javnost.
Kako god, lekari, službenici iz RFZO, parovi ili žene samostalno, koje su prošle kroz ovo, savetuju dobru informisanost, kod nadležnih uistanova i institucija, a ne površne priče na mrežama i u medijima, svima koji se odluče za ove opcije.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK Radio
Vrati se na kategoriju U fokusu
