Lokalni sport - Četvrtak 14.06.2012 - 10:24
Da je blio nameštanja utakmica i čitavih prvenstava u regionu jugoistočne Srbije svi sadašnji i bivši fudbalski poslenici znaju. U svemu tome uloga “tate” je nemerljiva.
- Mada se su se utakmice nameštale na relaciji uprava, bušenja sudija i igrača “tata” je o svemu bio obavešten, davao je zeleno svetlo i dobijao svoj tal.
“Mama” je znala da kada su pokloni u pitanju bude nezajažljiva. Pored zlata koje je obožavala u sadejstvu sa tatom primala je sve što joj se ponudi.
Navešću jedan bizaran slučaj kada su od jednog našeg kluba dobili na poklon, od zlata do slika i kada je “gazda” tog kluba hteo je da vidi do koje granice će ići njihova gramzivost.Utovario je njima i njihovima prijateljima prehrambenu kvarljivu robu koju ne mogu da pojedu godinu dana. Sa velikom zadovoljstvom su i to poneli.
Tada kada se prvenstvo odrađuje, pored “tate” i “mame”, koja dolazi da se prošeta, obavezno se dovodi i jedan od glavnih iz jednog prestoničkog sportskog lista jer budući uspeh mora adekvatno da se medijski pokrije - kaže naš sagovornik, nekada član uprave Dinama..
Ipak, “krupni” poslovi sa “tatom” i njegovom bulumentom koja još caruje u srpskom fudbalu odigravala se preko papirologije nekoliko najmoćnijih vranjskih i bujanovaćkih preduzeća.
- Jedan od njih, glavni u srpskom fudbalu, imao je preduzeće za trgovinu svim i svačim. Ti famozni poslovi koji su obavljani preko preduzeća u kojima su velikog uticaja imali čelnici našeg kluba donosio je veliku dobit svima koji su učestvovali u tim transakcijama.
Naravno, čelnici su trebali da pokriju prvenstvo kako bi naš klub krenuo napred, ali sve se svodilo na praznu retoriku. Nikome nije stalo do toga da klub krene prema rangu kome po potencijalu grada pripada, već je u pitanju bio lični intetres preko pranja para - navodi naš sagovornik.
Kada su ti famozni poslovi bili u pitanju opticaj robe je bio različit.
- Funcionisao je sistem prodaje i kupovine. Prodaja robe preduzeću fubalskog bosa je bila fiktivna, dakle roba se nije pojavljivala, knjižena je i bos je naplaćivao od određene firme iz Vranja.
Kada je bos prodavao, roba je dolazila u firmu, velika količina, i to po desetoduplo većoj ceni nego što je mogla da se nađe na slobodnom tržištu.
Tu ogromnu razliku u novcu delili su glavni fudbalski bosovi, a svoj udeo imao je, znatno manji, ali dovoljan, lokalni posrednik koji je tada bio jedan od glavnih u vranjskom fudbalu.
Ponekad, nije ni bio glavni, ali je dobijao instrukcije od ljudi koji su politički mogli kad god hoće da mu "odseku" glavu. Izbora nije bilo, ili uzmi ili ostavi – sve! - priča naš sagovornik.
Kako je sve to izgledalo u praksi ispričao nam je jedan od fudbalskih čelnika u Vranju koji je nakon tog događaja pobegao iz fudbala glavom bez obzira.
- Otišao sam u sedište firme, u jednom većem našem gradu, jer je bos tamo primao. Znao sam da radi mutne poslove sa mojim kolegama iz kluba koji su vodili najbolje vranjske firme.
Bio sam direktor jedne ugledne firme, ali ne glavni i čudilo me što me je pozvao. Mislio sam, onako naivan, da ću da avanzujem neku funkciju u FSS i da višak publiciteta, moćne veze i dodatak pristizanja love po raznim osnovama neće šteteti.
Sve se odigralo kao u filmovima o Hari Poteru. Ulazim u dugačak, poluosvetljen hodnik, prolazim, neka jeza me hvata, onda nagla krivina i tapacirana vrata.
Isped njih dvojica bilmeza, kratko ošišanih u crnim odeliima, belim košuljama i crnim kravatama, ala „maratonci“ koji nagoveštavaju počasan krug.
Jedan me pita ko sam, ulazi unutra i najavljuje me. Otvaram vrata, prostorija ogromna, sto masivan, drven, dugačak desetak metara. U čelu sedi bos i pije viski sa bombonom.
Daje mi znak da sednem prekoputa. Na razdaljini od desetak metara slušam šta priča. Ispred mene bila je čaša viskija sa bombonom.
Hvali naš klub, naše čelnike, o meni sve najbolje, kao u stilu što da jednog dana i ja ne sedem u jednoj od vodećih stolica u FSS.
Onda prelazi na stvar jer ga čekaju druge mušterije. Traži, odrečito, da mu uvalim jedan šleper robe fiktivno, da prođe preko papira, a on će se odužiti prvo meni, a onda i klubu.
Na rastanku, kaže, ili šleper ili beži da te moje oči ne gledaju, a ako te se setim neće te biti više.
Samrtnički znoj me izbija, viski ispijam naiskap, bombonu gutam, za malo da mi zastane u dušnik, izlazim i bežim pravo na autobusku. Hvatam prvi prolazni autobus i pravac Vranje. Negde oko Vladičinog Hana dolazim sebi shvatam da su mi kola ostala parkirana u blizini firme fudbalskog bosa - priča direktor, naš sagovornik.
Da se tada o svemu znalo, o tome koja roba i koliko je otišlo kod bosova naš anonimni sagovornik u celoj ovoj priči, govori o činjenici da su policija i tužilaštvo sve znali, ali ništa nije preduzimano zbog toga što je čitavo društvo, pa i policija i sudstvo bili kontrolisani od svemoćnih političara koji su se krili iza lažnog patriotizma i koji su se kasnije enormno obogatili.
OK RADIO
Vrati se na kategoriju Lokalni sport
