Nekadašnji fudbaler Saša Ćurčić otvoreno je pričao za jedan škotski list o tome kako je dotakao dno i pronašao način da se vrati u život.
Ćurčić: Fudbal mi je spasao život
Velika nada jugoslovenskog fudbala, posle Partizana se preselio u Premijer ligu, gde je uživao u slavi kao član Boltona, Aston Vile i Kristal Palasa.
Međutim, manje se bavio fudbalom, a više noćnim provodom, pa je nakon napuštanja Madervela u Škotskoj, bio na korak od samoubistva, otkrio je popularni Đani.
"Moj život se promenio, nisam više mogao da izdržim. Imao sam dva izbora - fudbal ili samoubistvo. Izabrao sam fudbal i to me spasilo. Uvek sam pripadao terenu", rekao je Ćurčić.
Kada je stigao u Englesku svojim igrama u Boltonu 1995. godine hvalili su ga kao srpskog Džordža Besta. Nažalost, kao i legendi Mančester Junajteda iz Sevrne Irske, i njegov život je izmakao kontroli.
Prešao je u Aston Vilu 1996. i stigao među elitu Premijer lige, ali nije znao da se nosi za slavom i velikom novcem. U narednih nekoliko godina izgubio je sve što je imao. Sada, radi sa decom kao trener, što ga je prema njegovim rečima spasilo.
"Moji prijatelji su me zaboravili, čak i nekadašnji saigrači. Izgubio sam kuću u Boltonu, prodao sam sve što sam imao. Bila je to katastrofa. Izgubio sam milione. Novac sam trošio na sve što je dan fudbaler može - noćne klubove, brza kola, šoping, to je bila neprekidna zabava. Mnogo novca sam potrošio na prijatelje. Imao sam jaku svitu od 15 ljudi oko sebe kada sam živeo u Londonu i Njujorku. Ali oni su bili gubitnici", rekao je Ćurčić.
Ćurčić nije uspeo da se kontroliše kada su počeli da stižu milioni na njegov račun.
"Kada si bogat svi žele da budu sa tobom. Tada se stvari promene. Poslednja decenija je bila puna uspona i padova, kao da sam živeo u mašini za pranje veša. Život mi je priredio mnogo izazova, kao da sam išao na Oksford ili Kembridž da stidiram životno iskustvo".
"Izašao sam kao jača osoba, promenio sam pogled na život i rešio da završim školu za trenere. Rekao sam sebi: 'Želim da umrem na fudbalskom terenu'. Šta bi se dogodilo da to nisam uradio? Ne znam. Bio sam u mračnoj prostoriji, pokajao se zbog mnogih stvari, ali sam se preporodio. Ne pripadam pabovima, ne pripadam ulici. Pripadam terenu i tamo ću da ostanem večno".
Njegovi bivši saigrači ga opisuju kao supertalentovanog igrača, ali koji je neverovatno lako trošio novac. Problema je imao i u Škotskoj.
"Bio sam u haosu, ali nisam želeo ni sa kim da pričam. Bilo me je sramota. Bio sam ponosni Srbin. Mislio sam da mogu sam da se izborim sa problemima, ali to nije moguće. Potrebna je pomoć. Trebalo je da odem kod psihijatra, nisam mogao normalno da treniram, bio sam mentalno slomljen".
"Igrao sam u Njujorku, to je bilo ludo vreme. Izlazio sam sa pogrešnim ljudima i živeo taj život džet-seta. Raspadao sam se. Posle nekoliko utakmica nisam mogao da treniram, i Bili (trener Madervela, Dejvis) je video u kakvom sam stanju. Nisam uzeo novac, rekao sam Biliju da želim da se vratim kući i odmorim. Bilo je katastrofalno".
Kao početak te katastrofe Ćurčić vidi veliki transfer iz Boltona u Aston Vilu na leto 1996. godine.
"Moj život je verovatno krenuo da se ruši kada sam napustio Bolton. Bila je to najveća greška u mojoj karijeri. Moja duša je bila u tom klubu. Kada sam prešao u Vilu, novac me uništio. Nisam mogao da se izborim sa njim, i platio sam veliku cenu. Deset godina kasnije završio sam kao beskućnihk".
"Ostao sam na ulici, život je bio težak, vratio sam se kući i pričao sa roditeljima. Išao sam na pecanje sa ocem. Vratio sam se prirodi i počeo da se menjam".
Đani je znao da ga samo fudbal može spasiti, a samopouzdanje mu je vratilo učešće u srpskom 'Velikom bratu'.
"Dobio sam poziv da učestvujem u srpskoj verziji Velikog brata 2007. godine. Dobio sam 87# glasova i to je bila prekretnica u mom životu. To me promenilo. Ta pobeda je od mene stvorila heroja u zemlji. Pokazao sam da sam borac. Izgubio sam sve nekoliko godina pre tog učešća u VB, svi su me napustili i prestali da zovu. Ali sam shvatio da fudbal može da bude lekar. Sada imam drugačiji mentalitet"
Sve se promenilo. Glavni sam trener veštine na Selekt akademiji u Londonu, a prošle godine sam nekoliko meseci volontirao na akademiji Mančester Sitija. Želim da igrači uče iz mog iskustva. Imao sam sindrom Marija Balotelija. U stvari, bio je to 'Ćurčić sindrom'! Govorim deci da novac troše na svoju budućnost. Bolej je platiti 100 hiljada funti za stan, nego za ferari. Ono što sam prošao je bilo neverovatno, ne želim to da krijem, želim da sve vratim!"
Vrati se na kategoriju Nacionalni sport
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
