Mančester Junajted je prošlu sezonu završio kao drugi na tabeli Premijer lige, što im je najbolji plasman od odlaska ser Aleksa Fergusona u penziju. Ipak, ovakav rezultat nije sprečio većinu njihovih navijača da leto dočekaju u prilično lošem raspoloženju.

 

Sjajne sezone koje su imali glavni rivali Đavola, Liverpul i Mančester Siti, su svakako delimičan uzrok nezadovoljstva njihovih navijača, ali ono što je mnogo veći problem je sam Junajted, odnosno neatraktivan fudbal koji ekipa igra, kao i manjak većih uspeha koji bi poslužili kao kompenzacija.

 

Sitijevih 100 bodova bi najverovatnije bili nedostižni čak i da je Junajted imao dosta bolju sezonu, ali većina navijača slavnog kluba svojim ljubimcima ne može da oprosti tendenciju prosipanja bodova protiv objektivno slabijih rivala.

 

PROBLEM SU MEČEVI S „MALIM“ KLUBOVIMA“

 

Žoze Murinjo, menadžer Đavola, karijeru je izgradio na stilu fudbala u kome su rezultati mnogo bitniji od estetike.

 

Često viđenje njegovog pristupa fudbalu je da je glavni fokus na odbrani, a da u napadu ne postoji neki poseban sistem, te da se očekuje od samih napadača da na individualni kvalitet stvore nešto. Ovakav pristup igri neminovno dovodi do problema protiv ekipa koje se mahom brane, pa stoga ne čudi što je Junajted prošle sezone imao najlošiji skor protiv poslednjih šest ekipa na tabeli od svih timova koji su se kroz ligu kvalifikovali za Ligu šampiona.

 

Od sedam poraza koje je Junajted doživeo u ligi prošle sezone, tri su bila protiv timova protiv kojih je takav ishod bio koliko-toliko prihvatljiv (Mančester Siti, Čelsi, Totenhem), ali su Murinjovi izabranici ostala četiri doživeli protiv Njukasla, Brajtona, Vest Bromviča i Hadersfilda. Tri od ove četiri ekipe su igrale svoje povratničke sezone u Premijer ligi, dok je Vest Bromvič sezonu završio na dnu tabele i ove sezone će igrati u Čempionšipu.

 

Navijači Junajteda bi ove rezultate i oprostili Portugalcu da njegova ekipa bar poštuje „Junajtedov način“ i pokušava da napada. „Ako ne možemo da osvajamo trofeje, dajte nam lep fudbal“ je filozofija kojom se sve češće vode i navijači mnogo manjih klubova od Junajteda. Lep fudbal nikada nije bio pri vrhu liste Murinjovih prioriteta, što mu navijači njegovih prethodnih klubova nisu zamerali, bar ne dok je osvajao trofeje.

 

Od 2009, kada je Murinjo osvojio svoju zasad poslednju Ligu šampiona, fudbalskim svetom su zavladali tiki-taka i gegenpres, a utisak je da je Murinjo vremenom postajao sve negativniji. Ovo se možda najbolje videlo u polufinalu Lige šampiona 2014. godine, kada je Murinjov Čelsi Atletiku iz Madrida, čiji trener Dijego Simeone takođe preferira defanzivni pristup, na Stamford Bridžu dozvolio 54% poseda lopte i porazom od 3:1 ostao bez finala.

 

Navijači Junajteda su ovo na svojoj koži osetili prošle sezone protiv Sevilje, kada Junajted protiv objektivno slabijeg protivnika nije čestito ni pokušao da postigne gol u gostima, a porazom od 2:0 kod kuće je izbačen iz daljeg takmičenja. Upravo dvomeč sa španskom ekipom je okrenuo dobar deo navijača Junajteda protiv Murinja, koji je tokom ovog dvomeča ušao i u sukob s Polom Pogbom, verovatno prvom zvezdom tima.

 

NEKAD SU PLAKALI ZA NJIM, A DANAS?

 

Osim taktike, održavanje dobrih odnosa sa svlačionicom je još jedan element trenerskog posla u kome je Murinjo po svemu sudeći nazadovao tokom poslednjih nekoliko godina. Dobro je poznat detalj iz 2007. godine, kada je Murinjo dobio otkaz u Čelsiju, a njegov oproštaj izazvao suze kod Frenka Lamparda i Didijea Drogbe. Slično je bilo i tri godine kasnije, kada je napuštao Inter da bi preuzeo Real Madrid, a Marko Materaci, poslednji čovek od koga bi se tako nešto očekivalo, plakao u zagrljaju svog odlazećeg trenera.

Zaista, većina igrača koje je Portugalac trenirao tokom prve decenije ovog veka je u intervjuima isticala da bi „poginuli“ za Murinja, što je u potpunoj suprotnosti s odnosima Murinja i igrača koje je trenirao tokom tekuće decenije.

 

Dobro je poznat njegov „rat“ s Ikerom Kasiljasom, koji je dobar deo svlačionice Real Madrida okrenuo protiv njega, a Murinjova druga avantura u Čelsiju je okončana pre sredine njegove treće sezone, sa ekipom malo iznad zone ispadanja i većinom svladionice u otvorenom sukobu s Portugalcem.

 

Iako konflikt između Portugalca i igrača Junajteda još uvek nije dostigao razmere punog rata, dobro je poznata da je osim s Pogbom, Murinjo u lošim odnosima i s Antonijem Marsijalom i Lukom Šoom, igračima koji su dosta obećavali pod Lujem van Galom, a čije su karijere u silaznoj putanji od kada je Portugalac na čelu Junajteda.

S obzirom na to da je Siti prošlu sezonu završio čak 19 poena ispred njegovog tima, Murinjo je očekivao podršku kluba u vidu pojačanja u toku letnjeg prelaznog roka. Portugalac je javno priznao da je tražio pet novih igrača, ali je dobio samo dvojicu, od kojih je jedino vezista Fred spreman da odmah postane standardan prvotimac.

 

ŽOZE I VUDVORD KAO ROGOVI U VREĆI

 

Engleski mediji su puni natpisa o navodnom sukobu između Murinja i Eda Vudvorda, potpredsednika kluba koji je zadužen za transfere. Murinjo je više puta u toku pripremnog perioda istakao da od kluba nije dobio ono što je očekivao, što nije prvi put u poslednjih nekoliko meseci da Portugalac šalje otrovne strelice ka svom poslodavcu. Ona koja je verovatno najviše zasmetala navijačima je usledila posle utakmice sa Seviljom, kada je izjavio da neuspesi u Ligi šampiona nisu ništa novo za Junajted.

 

ored stila fudbala i međuljudskih odnosa, navijačima Junajted pred početak nove sezone razloga za strepnju daje i dobro poznata „kletva Murinjove treće sezone“. Naime, Portugalac nikada nije na čelu jednog kluba nije ostao duže od tri godine. Često se dešavalo da Murinjo sam napusti klub, ali se u sva tri slučaja kada je do sada ostajao bez posla, to desilo upravo u trećoj sezoni, nakon velikih sukoba sa bitnim igračima u klubu (Džon Teri, Iker Kasiljas, Dijego Kosta).

 

Verovatno jedino što navijačima Junajteda daje tračak nade pred novu sezonu su izmene u Murinjovom stručnom stabu. Prvi put u karijeri, Murinjo će biti bez Ruija Farije kao svog pomoćnika, a novi članovi njegovog tima su legenda kluba Majkl Kerik, kao i Konor Mekena, koji je s velikim uspehom vodio selekciju Junajteda do 18 godina.

 

Neki su ove izmene u trenerskom štabu videli kao jasan znak da Murinjo želi da promeni svoj stil fudbala i usvoji moderniji, brži pristup, ali ništa od viđeno tokom predsezonskih prijateljskih utakmica nije govorilo tome u prilog da će Portugalac ozbiljno promeniti svoju taktiku.

 

Sve u svemu, deluje kao da je sve pripremljeno da se Murinjova saradnja s klubom opet okonča u trećoj sezoni. Stil fudbala je negativan, navijači nezadovoljni, međuljudski odnosi „škripe“, željeni transferi nisu realizovani…

 

Ipak, tradicije su tu da se ruše i sasvim je moguće da Žoze ima plan kako da preokrene trenutnu situaciju i bolje iskoristi igrački potencijal koji mu je na raspolaganju. Da li je ovo zaista slučaj, postaće jasnije već posle večerašnje utakmice protiv Lestera.