Svetske vesti - Subota 29.08.2020 - 13:02
Neizvesnost je odlika i petog glasanja za poslanike u Crnoj Gori od sticanja nezavisnosti, a kampanja je izgledala drugačije nego dosadašnje.
Kampanja je izgledala drugačije nego dosadašnje FOTO: D. Ristić/OK Radio
Gotovo da se ni za jedne izbore u prethodne dve decenije crnogorske istorije nije moglo reći da nisu neizvesni, ali će ovogodišnji parlamentarni izbori tome dodati
novo značenje.
Politička ponuda Crne Gore raspodelila se u šest koalicija i pet stranaka, sve sa željom da dođu do pozicije koju prethodnih trideset godina manje ili više dominantno kontroliše Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića.
„Opozicija ima nikad bolju poziciju pred izbore: svi smo osetili da je Crna Gora dotakla dno i da imamo istorijsku odgovornost da krenemo u oporavak društva.
Model nastupa opozicije je takav da niko nema izgovor da nema izbora i da ne izađe na glasanje - neće biti rasut nijedan opozicioni glas", smatra lider jedne od opozicionih lista Aleksa Bečić.
U vladajućoj stranci tvrde da ne postoji kombinacija u kojoj bi izgubili vlast.
„Ne moramo s njima, a nećemo ni u opoziciju jer oni nikako ne mogu imati više od nas.
I poslednji napor je učinjen uvođenjem Srpske pravoslavne crkve kao političkog igrača jer prethodni pokušaji nisu uspeli", kaže za BBC na srpskom Miodrag Vuković, član Glavnog odbora DPS-a.
Više od pola miliona glasača 30. avgusta biraće 81 poslanika crnogorskog parlamenta, od kojih je za formiranje većine neophodna je 41 „glasačka ruka".
Država ili korupcija
Na pitanje o ključnoj temi ovih izbora, vladajući nemaju nikakvu dilemu.
„Država je bila ključna tema ovih izbora - to je usud svih generacija, to je tema svih tema otkad Crna Gora postoji jer u njeno postojanje pokušavaju da se mešaju zvani i nezvani.
Imamo državnu tradiciju dugu hiljadu godina, a nikako da stanemo na noge", kaže Miodrag Vuković.
Na opasku da DPS vlada tri decenije, a da na pitanje ključne teme izbora 2020. godine podseća na „ukidanje crnogorske državnosti 1918. godine", on kaže da su okolnosti i dalje slične.
„To ne može da izađe iz agende zbog vlasti u Srbiji, ma kako se predstavljale.
To je nepotrošen poriv i namera da se direktno utiče na odnose u susednim zemljama."
S druge strane, Andrija Mandić, jedan od lidera koalicije koju predvodi Demokratski front ukazuje da upravo DPS na scenu stalno vraća stare podele.
„Promena sistema i okretanje ka budućnosti je glavna tema, a da teme prošlosti koje nameće aktuelni režim ostavimo iza nas.
Kroz čitav niz zakonskih odluka, od kojih je posebno opasan Zakon o slobodi veroispovesti koji je duboko podelio Crnu Goru, režim je želeo da nas vrati u staro doba omraza i podela - to su radili da bi prikrili tamnu rupu u kojoj se nalazi Crna Gora."
Protiv Zakona o slobodi veroispovesti, kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo nad njima, prethodnih meseci na ulicama crnogorskih gradova održavane su protesne litije.
Neke od tih skupova organizovala je Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve, dok je mitropolit Amfilohije pozvao građane da glasaju protiv onih koji su doneli ovakav zakon.
Koalicija Alekse Bečića u svom imenu nosi reč „mir", pa pozivaju da to bude i rešenje za otvorena pitanja.
„Crnoj Gori je potreban politički, ekonomski, socijalni, međuverski i međunacionalni mir.
Čovek koji nema nikakvu ideologiju nas 30 godina drži podeljene da bi od nas otimao i da bi ovu zemlju čerupao."
BBC News, OK Radio
Vrati se na kategoriju Svetske vesti
