Svetske vesti - Petak 09.07.2021 - 12:50
Nizom novih sajber napada grupa iz Rusije na američke kompanije, Vladimir Putin stavio je na test odlučnost Džozefa Bajdena (Joseph Biden), nakon što je predsednik SAD oštro upozorio Moskvu da će se suočiti sa srazmernim odgovorom ako se nastave hakerski napadi, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
FOTO: AP
Posle sastanka s najvišim savetnicima za sajber bezbednost u sredu, Bajden je rekao da će „isporučiti“ odgovor Putinu za talas napada ucenjivačkim softverom (ransomware) na američke kompanije.
Medjutim, Bajdenova neodredjena izjava ostavila je nejasnim da li planira još jedno usmeno upozorenje Putinu kao tokom njihovog samita u Ženevi ili će krenuti s agresivnijim opcijama za demontiranje infrastrukture koju koriste ruske kriminalne grupe, piše Njujork tajms (The New York Times) i ističe da svaka opcija nosi značajan rizik, jer Rusija može da pojača svoje akcije.
Argument Bele kuće je da napadi potiču s ruske teritorije, pa je na Putinu odgovornost da ih spreči, i da će same SAD to uraditi ako to ne učini ruski predsednik.
Putin negira da napadi dolaze iz Rusije i tvrdi da su SAD sa svojim sajber operacijama širom sveta najaktivnija remetilačka sila na internetu, ali je, ukazuje Njujork tajms, očigledno da veliki broj ransomver napada dolazi iz Rusije i da je taj softver često napravljen tako da izbegava mete na ruskom govornom području.
Poslednjih dana sve veći broj stručnjaka tvrdi da su SAD suočene s takvim baražnim napadima da moraju da uzvrate jačim udarom, čak i ako ne mogu da kontrolišu odgovor, ukazuje list, navodeći da je Bajden pod sve većim pritiskom da preduzme neku vidljivu meru – možda napad na ruske servere ili banke koje omogućavaju njihov rad, budući da je Moskvi uputio oštra upozorenja da će na sajber napade na SAD odgovoriti sličnim akcijama protiv Rusije.
Poslednji napad, tokom američkog praznika Dana nezavisnosti 4. jula, izvela je grupa REvil koja koristi ruski jezik. Neposredna žrtva bila je kompanija Kaseja, koja obezbeđuje softver za hiljade manjih firmi.
Upadom u Kasejin softver, REvil je mogao da uzme za taoce 1.500 kompanija.
Preliminarna procena ustanovila je da ransomver napad tokom vikenda nije pogodio kritičnu infrastrukturu, poput električne mreže, vodovoda ili samog interneta, za šta je Bajden upozorio Putina da je crvena linija.
Salvom sajber napada Putin testira Bajdenovu odlučnost, ocenjuje Tajms (The Times) uz konstataciju da je američki predsednik pod sve većim pritiskom da deluje nakon što se saznalo da je IT kompanija koja radi za Republikanski nacionalni komitet (RNC) bila meta napada hakera za koje se sumnja da imaju podršku Kremlja.
Za napad na RNC američke bezbednosne agencije uprle su prst u rusku spoljnu obaveštajnu službu SVR, koja je hakovala i Demokratsku nacionalnu konvenciju tokom predsedničkih izbora 2016.
Napad na drugu stranu je, ukazuje londonski list u analizi, zaplet kojem možda Moskva nije mogla da odoli, što podvlači njenu nameru da seje zbunjenost i nepoverenje.
Napad na RNC povećava ulog, ocenjuje Tajms, pošto je Bajden u Ženevi upozorio Putina da će biti posledica ako Moskva nastavi da dopušta hakerima iz Rusije da napadaju kompanije u 16 oblasti „ključne infrastrukture“.
Bajdenovi protivnici kažu da je time dao Kremlju kart blanš za napade na mete izvan tih kategorija.
Mada je napad na Kaseju izazvao manje štete i poremećaje u kritičnoj industriji od nedavnih napada, sama činjenica da je do napada uopšte došlo, zabrinjavajući je znak da se Putin ne obazire na Bajdenov zahtev da spreči sajber kriminalce koji iz njegove zemlji izazivaju pustoš širom sveta, piše Vašington post (The Washington Post) u uredničkom komentaru.
Bela kuća radi na strategiji za ransomver napade koja bi trebalo da uključi odvraćanje od plaćanja ucena, regulisanje kripto valuta i sprečavanje pranja novca, uz postavljanje minimalnih sigurnosnih standarda, zajedno s ostalim najboljim praksama za pojačavanje odbrane.
Medjutim, kako navode urednici lista, napad na Kaseju je uznemirujući podsetnik da se kompanije nikada ne mogu potpuno zaštititi.
Drugim rečima, odbrana nije dovoljna – neophodne su i ofanzivne mere, ocenjuje liberalni američki list, navodeći da bi najefikasnije mere mogle doći od Putina ako ima ikakvog interesa da spreči napade, pošto je Kremlj vrlo efikasan u sprovođenju zakona kada to želi.
Putin, medjutim, ništa neće uraditi ako nema posledica nečinjenja i sada je na Beloj kući da jasno stavi do znanja kakve bi posledice mogle biti, piše Vašington post, dodajući da one ne treba da obuhvate samo uobičajene sankcija, poput zamrzavanja imovine ili trgovinskih ograničenja.
Posledice takodje moraju da uključe agresivno razbijanje tih bandi – u Rusiji, na njenom internetu i celom sajber prostoru nad kojim tvrdi svoj suverenitet i gde Putin verovatno ne želi da zalaze američke vlasti, podvlači list.
Bajden se nije plašio da oštro razgovara s Putinom i pred njega iznese očekivanja, ali kada predsednik SAD povuče jasnu crvenu liniju, onda je mora i nametnuti, piše konzervativni Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru, ističući da je ruski predsednik stavio je na test Bajdenovo obećanje po pitanju sajber napada.
Bajden je naznačio da će SAD reagovati ako utvrde da je Kremlj kriv za nedavne napade.
Srazmeran odgovor rizikuje dalju eskalaciju, ali nakon što je javno povukao crvenu liniju, Bajden nema drugog izbora jer će inače, kako piše list, pokazati Putinu i drugim siledžijama širom sveta da su reči američkog predsednika prazne.
Beta, OK Radio
Vrati se na kategoriju Svetske vesti
