Svetske vesti - Utorak 06.11.2018 - 11:12
VAŠINGTON - U Sjedinjenim Američkim Državama će danas biti održani izbori za Kongres, što će biti svojevrstan test kako za republikanskog predsednika Donalda Trampa, tako i za Demokratsku stranku, u smislu provere koliko se oporavila od, za njih šokantne, Trampove pobede pre dve godine.
Da li će Tramp zadržati kontrolu u oba doma Kongresa? FOTO: Getty
Izbori se održavaju u trenutku kada Tramp beleži najnižu stopu popularnosti među američkim predsednicima u prvom mandatu.
Iako se veruje da će Tramp zadržati kontrolu u oba doma Kongresa, postoji i mogućnost, a demokrate se tome nadaju - da bi na izborima mogli da preuzmu kontrolu bar u jednom domu.
Nadu zasnivaju na činjenici da nije sasvim neuobičajeno da stranka koja nije dala predsednika, posle dve godine, preuzme kontrolu u Predstavničkom domu ili Senatu, ili u oba doma Kongresa, u kojima sada prevlast imaju republikanci, mada ne nadmoćnu.
Ukoliko prevlast pripadne demokratama, to bi, kako za Tanjug objašnjavaju diplomatski izvori, otežalo poziciju predsednika Trampa i primoralo ga da menja pristup, dok bi, u suprotnom, ako sve ostane kao što je sada, Demokratskoj stranci predstojala ozbiljna unutarstranačka debata.
U Donjem domu Kongresa, Predstavničkom, koji broji ukupno 435 članova (za svaki kongresni okrug) prevlast trenutno imaju republikanci, mada ne nadmoćnu - 235 prema 193 demokrate.
Članovi Predstavničkog doma biraju se na svake dve godine. Senatora ima 100, po dva za svaku saveznu državu, bez obzira na njenu veličinu i broj stanovnika. Oni imaju mandat od šest godina, ali je sistem uređen tako da se na svakim ovakvim izborima bira jedna trećina senatora.
U aktuelnom sazivu Senata republikanci imaju 51 senatora, a demokrate 47. I članovi Predstavničkog doma i senatori se biraju direktnim izborima.
Vlast je u SAD podeljena na tri grane - predsednika (izvršna vlast), Kongres (zakonodavna) i Vrhovni sud, jer je, kako za Tanjug kažu diplomatski izvori, cilj osnivača SAD bio da se izbegne svaka mogućost da nekome pripadne "previše vlasti" tj. da bi se otklonila i najmanja mogućnost uspostavljanja diktature.
Zato je i Kongres sastavljen iz dva dela. I Predstavnički dom i Senat su ravnopravni, ali im se nadležnosti razlikuju - potvrda Senata neophodna je za predsedničke nominacije, nominacije za sve izvršne i sudske funkcije i sve međunarodne ugovore koje sklapa predsednik SAD.
Zakoni o prikupljanju budžetskih prihoda moraju biti pokrenuti u Predstavničkom domu i samo taj dom može pokrenuti proces pobijanja. Kongres je, između ostalog, zadužen i da donese odluku o proglašenju rata, mada je u nekim slučajevima postojala tendencija da se Kongres "povuče" i takvu odluku prepusti predsedniku (Vijetnam).
Rusija pokušava da se umeša u izbore
Nekoliko američkih institucija objavilo je zajedničko upozorenje glasačima, koji danas izlaze na izbore za američki Kongres, da budu oprezni jer se nastavljaju pokušaji mešanja stranih faktora, posebno Rusije, objavljeno je na sajtu FBI.
"Strani faktori, Rusija naročito, nastavljaju sa pokušajem uticanja na javno mnjenje i percepciju glasača", navedeno je u saopštenju američkog Odeljenja za unutrašnju bezbednost, Ministarstva pravde, Kancelarije direktora Nacionalne obaveštajne službe i Federalnog istražnog biroa (FBI).
"Oni to mogu širenjem lažnih informacija o političkom procesima i kandidatima, lažima o njihovim sopstvenim aktivnostima mešanja, širenjem propagande na društvenim mrežama ili drugim taktikama", navedeno je u saopštenju.
Američke agencije bore se sa pokušajima mešanja, a cilj borbe je da se obezbedi da se svaki glas prebroji i da se prebroji ispravno, piše u zajedničkom saopštenju uz isticanje da u ovom trenutku "nema pokazatelja da postoje pokušaji kojima se želi sprečiti ili omesti glasanje ili izmeniti ishod glasanja".
SAD neće tolerisati strano uplitanje u naše izbore koje dolazi iz Rusije, Kine, Irana ili drugih zemalja, zaključuje se u saopštenju.
RTV, OK Radio
Vrati se na kategoriju Svetske vesti
