"SAD se povlače iz Saveta UN za ljudska prava", izjavila je američka ambasadorka u UN Niki Hejli, istakavši da je to "organizacija koja nije vredna svog imena".

 

Objavljujući povlačenje u obraćanju u Stejt departmentu, zajedno sa državnim sekretarom Majklom Pompeom, ona je rekla da se Vašington odlučio na taj korak pošto druge zemlje "nisu imale hrabrosti" da se priključe američkoj borbi kako bi se reformisalo to, kako je navela, "licemerno telo koje služi samo sebi". "Čineći ovaj korak, želim da bude kristalno jasno da to ne znači povlačenje iz našeg angažovanja u vezi sa ljudskim pravima", dodala je Hejli, prenosi Rojters. 

 

Odmah nakon te objave krenula je lavina reakcija. Šef UN za ljudska prava Zeid Raad al Husein rekao je da je zaprepašćen, a odluku SAD ocenio je kao razočaravajuću. On je naveo da bi Vašington trebalo da pojača svoje angažovanje s obzirom na raširenost kršenja ljudskih prava u svetu, a ne da se povuku iz Saveta UN. 

 

Portparolka EU Maja Kocijančič saopštila je da 28-člani blok ostaje "čvrsto i pouzdano posvećen" tom telu svetske organiazcije sa sedištem u Ženevi, u čijem je sastavu 47 zemalja. U saopštenju EU se navodi da su SAD "uvek bile u pročelju" zaštite ljudskih prava i "snažan partner" evropskog bloka u Savetu, a da je sada ta uloga Amerike dovedena u pitanje. 

 

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer rekao je da je zabrinut da bi odnosi Evrope sa Sjedinjenim Američkim Državama mogli da pretrpe "nepopravljivu štetu". On je pozvao Vašington da na svet ne gleda kao na bokserki ring "u kojem se svako bori protiv svakog". 

 

Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson izjavio je da je odluka SAD o povlačenju iz Saveta UN za ljudska prava "za žaljenje" i, istovremeno, poručio da podrška Britanije Savetu ostaje neuzdrmana. "Ne krijemo da Britanija želi reformu Saveta za ljudska prava, ali smo posvećeni radu na jačanju Saveta iznutra", saopštio je šef britanske diplomatije, prenosi Rojters.