Zagreb će nastojati da širenje EU održi u životu

Svetske vesti - Petak 03.01.2020 - 13:40

Hrvatska će tokom šestomesečnog predsedavanja EU, koje je preuzela 1. januara, nastojati da „održi u životu“ perspektivu pridruživanja država Zapadnog Balkana tom bloku, koja je dovedena u pitanje i oklevanjem pojedinih država, u prvom redu Francuske, ocenjuju za Danas stručnjaci za evropsku integraciju.

Treba očekivati da će Zagreb zauzeti proevropski kurs FOTO: Thinkstock Treba očekivati da će Zagreb zauzeti proevropski kurs FOTO: Thinkstock
Kao posebno značajan trenutak tokom predsedavanja, pod geslom: „Jaka Evropa u svetu punom izazova“, naši sagovornici navode majski samit EU-Zapadni Balkan, čiji će Zagreb biti domaćin.
 
Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže za Danas da očekuje „ozbiljan i odgovoran“ pristup Zagreba“, te da su za poslove predsedavanja određene „najiskusnije diplomate“.
 
– Predsedavanje EU jeste i stvar prestiža i spoljnopolitičke afirmacije za jednu zemlju, ali je, pre svega, prilika da se „postavi agenda“, kao i da se pokušaju ostvariti i određeni interesi. Hrvatska je među zemljama koje žele da se politika proširenja nastavi, a takozvana „‘evropska perspektiva“ zadrži. Ta evropska perspektiva se, najzad, tiče najneposrednijeg susedstva i bezbednosti Hrvatske. Imamo izjavu šefa diplomatije Gordana Grlić-Radmana u kojoj, s pravom, lamentira nad situacijom u kojoj se našla Severna Makedonija i opasnosti od daljeg gubitka spoljnopolitičkog kredibiliteta EU, ukazuje on.
 
Savković napominje da ćemo „imati više važnih datuma“ tokom predsedavanja Hrvatske, kao što je odgovor Evropske komisije na francuski „non-pejper“, što bi, navodno trebalo da se desi u februaru, i dva samita lidera EU, „pri čemu je skup u Zagrebu u maju, gde će učestvovati i šest lidera Zapadnog Balkana, najvažniji“.
 
– Stoga, treba očekivati da će Zagreb zauzeti proevropski kurs, pokušati da nametne temu proširenja što više može, a da odnose sa drugim državama, odnosno probleme, ostavi po strani. Taman će se završiti i predsednički izbori, odnosno kampanje, koje ih komplikuju. No, kao što je dobro poznato, sudbina proširenja je u rukama donosilaca odluka u Parizu i Berlinu, a ne Zagrebu, poručuje Marko Savković.
 
Erki Bahovski, bivši zvaničnik Evropske komisije i aktuelni spoljnopolitički urednik iz Estonije, komentariše za Danas da se stiče utisak da će Hrvatska morati da „nekako ublaži“ stav francuskog predsednika Emanuela Makrona o Albaniji i Severnoj Makedoniji.
 
– Kao što znamo, Makron nije dozvolio otpočinjanje pristupnih pregovora sa ovim državama, a Hrvatska je, naravno, zainteresovana za dalje proširenje EU. Tokom samita u maju Hrvatska će učiniti sve da taj skup bude uspešan. Hrvatska želi da EU bude jedan od globalnih lidera, a teško je očekivati da je to moguće bez proširenja. U navedenom segmentu se prepliću interesi Hrvatske i EU, a ključno je da EU ne prepusti Zapadni Balkan Rusiji ili Kini. Hrvatska je, takođe, „najmlađa“ članica EU, pa je važno za tu državu da pokaže da se proširenje „isplatilo“ i da taj proces može da se nastavi, konstatuje Bahovski.
 
U programu hrvatske vlade navodi se, između ostalog, da će se „hrvatsko predsedavanje zalagati za nastavak dosledne, delotvorne i verodostojne politike proširenja“.
 
Izvestilac Evropskog parlamenta za preporuke o Zapadnom Balkanu Tonino Picula izjavio je da očekuje da će 2020. godina i samit EU- Zapadni Balkan u Zagrebu doneti povratak kredibiliteta i zamaha politike proširenja. Kada je reč o novoj metodologiji pristupanja oko koje bi zemlje-članice trebalo da se dogovore tokom 2020, uz očekivanje da to bude finalizovano pre samita u Zagrebu, Picula na prvom mestu navodi princip ne menjanja pravila igre tokom igre, preneo je FoNet.
 
– Najvažnije je reći da se započeti procesi pregovaranja o pristupanju sa zemljama-kandidatkinjama za članstvo u EU nastavljaju po istim pravilima prema kojima su i otvoreni. Reč je o Srbiji i Crnoj Gori, rekao je Picula i dodao da kao izvestilac za Crnu Goru, očekuje da se toj zemlji, kao lideru procesa pristupanja, „prizna sve postignuto“ i da Podgorica uspe da zatvori pregovore tokom njegovog mandata.
 
Četiri prioriteta
 
Šestomesečni program predsedavanja utemeljen je na četiri prioritetna područja: Evropa koja se razvija; Evropa koja povezuje; Evropa koja štiti i Evropa koja je uticajna.
Danas, OK Radio

Vrati se na kategoriju Svetske vesti

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.

Ostavite komentar:

Ime:
Email:
Komentar: