Miša je poslednjih godina života vredno radio na svojoj drugoj knjizi. Kao pisac je, podsetimo, debitovao 2011, objavljujući, takođe za "Lagunu", knjigu "Autobiografija uživo", ispovest o svom odrastanju, sazrevanju i, kasnije, svim fazama uzbudljive karijere "Riblje čorbe".

 

"Preko trnja" je, sa druge strane, fikcija, sa izmišljenim likovima, mada će, sasvim sigurno, mnogi čitaoci u nekim njenim segmentima pronaći sličnost sa putem kojim je "Čorba" išla. Kroz priču o talentovanom gitaristi DŽoniju koji postaje član grupe "Zvezde", rok benda u usponu, Aleksić otkriva mnogo interesantnih, intrigantnih i manje poznatih pojedinosti iz života popularnih muzičara. DŽoni brzo stiče nove prijatelje, horde obožavateljki, ali, ujedno, spoznaje i one loše strane koje popularnost sa sobom nosi.

 

- Moj brat Miša me je ovom knjigom malo i rasplakao - ne krije vođa "Riblje čorbe" Bora Đorđević, kome je Aleksić više od četiri decenije bio desna ruka u bendu.

 

- To i jeste i nije priča o "Čorbi", ali me je podsetila na ljubav prema rokenrolu, iskreni entuzijazam koji nas je vodio ka uspehu, uspone i padove, a pre svega na jedno lepše i poštenije doba. Miša me je vratio u mladost, u vreme iskrenosti i naivnosti. Očajan sam što više nije među nama, da zajedno napišemo bar još koje poglavlje.

 

Nadovezuje se Momčilo Bajagić Bajaga, kome je Aleksić bio ne samo kolega i prijatelj, već i kum:

 

- Kroz priču glavnog lika, u kome prepoznajem Mišu, vratio sam se u period mladosti, period stvaranja rokenrola. Podsetio sam se kakva je to borba bila, i kako smo hrabro išli preko trnja, ali na kraju, ipak, došli do zvezda.

 

Nikola Čuturilo Čutura, takođe dugogodišnji Aleksićev prijatelj i saradnik, i u "Ribljoj čorbi" i kasnije, knjigu "Preko trnja" opisuje kao "priču o snovima golobradih klinaca".

 

- Zaneseni magijom zvuka, dečaci su sanjali svoju stazu ka čudesnoj, imaginarnoj svetlosti, a ona je sijala i zvala, tako daleka i tako privlačna - slikovito će Čutura.

 

- Mnogi su samo zakoračili, a retki su pronašli put i ostali u pokretu, ne osvrćući se ni na sunce, ni na kišu. Miša je ovoj avanturi dao ceo svoj život, i zato ima posebno pravo na ovakvu priču, jer ju je živeo i sanjao do svog poslednjeg dana.