Korišćene su tokom svečanijih ručkova i večera, kao i za desert. Naime, u 13. veku za desert su se grickali lešnici i orasi, a za njihovo krckanje bila je potrebna sprava poput oraščića. Lešnici i orasi sakupljali su se tokom jeseni i tradicionalno su se jeli tokom zimskih meseci, pa je upravo zbog toga oraščić počeo da se vezuje za praznike.
Međutim, originalni oraščići imali su samo utilitarnu funkciju i bili su napravljeni od metala.
Kasnije su počeli da se prave od drveta, u vidu ptica i drugih životinja, a tek u 17. veku su poprimili oblik vojnika kakav danas poznajemo.
Posle Drugog svetskog rata proizvodnja je porasla
Najveću ulogu odigrao je Kristijan Štajnbah, koji je započeo tradiciju ručno rađenih drvenih oraščića u vidu vojnika, odnosno gardista, koje odlikuju visoki šeširi, strogi izrazi lica i šarene uniforme, a danas je njegovo ime prepoznato u celom svetu.
Tradiciju je nastavila njegova ćerka Karla, a porodična firma koja ih pravi postoji i danas.
Uzgajivači orašastih plodova počeli su da se šire širom Evrope, pa je rasla i potreba za proizvodnjom, a posle Drugog svetskog rata uzgajivači orašastih plodova masovno su se širili i u Sjedinjene Američke Države.
Naime, američki vojnici koji su bili stacionirani u Nemačkoj poneli su sa sobom figure Oraščića kao suvenire kada su se vratili u SAD. U nemačkoj kulturi, njegova uloga „zaštitnika doma“ oduvek je bila povezana sa idejom sigurnosti i prosperiteta.
Danas u državi Vašington postoji i bavarsko selo Livenvort, gde se nalazi muzej oraščića.
Tu su porcelanski, srebrni i drveni oraščići Klausa Mertensa, Olafa Kolbea, Kristijana Ulbrihta, Petersena i Štajnbaha. Njihovi primerci su postali veoma cenjeni među kolekcionarima i postižu visoke cene.
Balet Petra Iljiča Čajkovskog u početku je bio neuspešan
Ono što je posebno pogodovalo popularizaciji Krcka Oraščića svakako je istoimeni balet Petra Iljiča Čajkovskog po bajci Krcko Oraščić. Zanimljivo je da u vreme svog nastanka balet nije postigao gotovo nikakav uspeh.
Posle prvog svetskog nastupa 18. decembra 1892. godine u Sankt Peterburgu, kritičari nisu bili impresionirani i činilo se da balet nema svetlu budućnost.
Muzika Petra Iljiča Čajkovskog smatra se jednom od najlepših kompozicija ikada komponovanih za balet.
Scene poput Plesa vile šećera i Valcera cveća postale su legendarne.
Svake godine milioni gledalaca širom sveta svedoče o magiji ovog baleta, koji je nezaobilazan deo prazničnih dešavanja širom sveta.
Oraščići su danas postali neizostavni deo božićnih ukrasa u svetu i Srbiji, a dolaze u svim veličinama, bojama i modelima, a za mnoge su simbol tradicije, nostalgije i prazničnog duha.
Foto: photolime/Envato
